U subotu 14. septembra u Centru „Casa del Sole” u Bergamu organizovana je svečana dodela odlikovanja koje je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, povodom Dana državnosti, dodelio ovoj humanitarnoj ustanovi za izuzetne zasluge i postignute rezultate u humanitarnim delatnostima.

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić sastao se u Rimu sa šefom italijanske diplomatije Antoniom Tajanijem, 23. jula 2024. godine, gde je boravio u dvodnevnoj zvaničnoj poseti.

Tom prilikom, ministar Đurić je istakao da je Italija ključan partner Srbije i regiona Zapadnog Balkana, kako u ekonomskom razvoju, tako i u očuvanju stabilnosti i mira, posebno u zaštiti manastira Visoki Dečani i srpske kulturne baštine na Kosovu i Metohiji.

Đurić je Tajaniju preneo pozdrave predsednika Srbije Aleksandra Vučića, zahvalio za podršku u razvoju ekonomske saradnje dve zemlje i ukazao da je samo u prethodna 24 časa na teritoriji Srbije došlo do otvaranja čak dva velika proizvodna pogona italijanskih kompanija, što će doprineti bržem razvoju srpske i italijanske privrede. Dodajući: „Upravo ovakva vrsta ekonomske osovine između Balkana i Italije ključ je za konsolidaciju i procesa političke stabilizacije, ali i uvezivanja čitavog regiona u evropske tokove."

Šef srpske diplomatije naglasio je da je Srbija zahvalna italijanskim prijateljima na podršci evropskom putu, dodajući: „Očekujemo da do 2027. godine budemo u punoj meri institucionalno i u pogledu reformi spremni za članstvo, ali ono što nam je veoma značajno jeste da imamo podršku država, čija politička težina, poput političke težine Italije, može da donese do ključnog napretka u učlanjenju i Srbije i čitavog regiona u Evropsku uniju.“

Izrazio je zadovoljstvo nivoom komunikacije na visokom političkom nivou, navodeći da su odnosi između predsednika Vučića, premijera Miloša Vučevića i italijanskog premijera Đorđe Meloni izvanredni.

"Radujemo se zajedničkoj sednici vlada Srbije i Italije do kraja ove godine. Ove godine su već održana tri velika privredna foruma između Srbije i Italije i veoma nam je drago što će se ovaj trend nastaviti. Ove godine obeležavamo i 145 godina naših diplomatskih odnosa, što je izuzetno značajan jubilej, kao i 15 godina strateškog partnerstva između Srbije i Italije.“

Ministar Antonio Tajani istakao je da Srbija prijateljska zemlja, kao i da je njegova zemlja čvrsto posvećena podršci evropskoj integraciji svih zemalja Zapadnog Balkana, čak i pre 2030. godine. Naglasio je da saradnja sa zemljamaBalkana predstavlja prioritet italijanske spoljne politike, zajedno sa odnosima sa Evropom i transatlantskim odnosima.

Na kraju, Tajani se zahvalio ministru Đuriću na poseti Rimu, koja je jedna od njegovih prvih službenih poseta od stupanja na dužnost, te zaključio: „Ovo je bio veoma pozitivan sastanak koji potvrđuje čvrste odnose između naših zemalja u različitim oblastima. Italija namerava da ulaže u Srbiju ali upućuje i poziv srpskim investitorima da dođu ovde, kao što je već razgovarano i o ulaganjima u sirovine, naročito o litijumu. Ovo nije bio formalan, već politički pozitivan sastanak, koji je potvrdio odličnu i intenzivnu bilateralnu saradnju naših zemalja."

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić je doneo Odluku o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu  i matične države i dijaspore, po konkurisima koji su bili otvoreni od 01. februara 2024. godine do 12. februara 2024. godine.

Uvid u objavljene odluke o sufinansiranju projekata možete izvršiti na internet stranici Ministarstva spoljnih poslova i Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu:

https://www.dijaspora.gov.rs/konkursi2024.php

Ambasador Republike Srbije u Republici Italiji Mirjana Jeremić predala je akreditivna pisma predsedniku Republike Italije Serđu Matareli, 22. februara 2024. godine

Tokom kurtoaznog razgovora, izražena je obostrana spremnost za jačanje političkog dijaloga i sveukupnih bilateralnih odnosa dve zemlje.

Ambasador M. Jeremić prenela je predsedniku S. Matareli pozdrave predsednika Republike Srbije A. Vučića i istakla da R. Italija ima iskrenog prijatelja u R. Srbiji za dalje unapređivanje partnerske saradnje u brojnim oblastima od zajedničkog interesa.

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić na Ministarskom sastanku o Zapadnom Balkanu u Rimu
Sastanak ministara spoljnih poslova Grupe „Prijatelji Zapadnog Balkana“ i ministara spoljnih poslova država Zapadnog Balkana, održan je 5. februara 2024. godine u Vili Madama u Rimu.

Grupa „Prijatelji Zapadnog Balkana“ osnovana je u junu 2023. godine i okuplja Italiju, Austriju, Češku, Hrvatsku, Slovačku, Grčku i Sloveniju sa ciljem da zadrže pažnju Evropske unije na region Zapadnog Balkana, promovišući ubrzanje evrointegracionog procesa i proširenje EU.

Tokom Ministarskog sastanka, koji su činila dva panela: „Zajednički rad na procesu evropskih integracija Zapadnog Balkana“  i „Rast i integracije: doprinos privatnog sektora“ razgovarano je o načinima ubrzanja pristupnih procesa ZB tokom ove godine, snažnijoj ekonomskoj integraciji regiona u jedinstveno evropsko tržište, čemu bi snažan doprinos trebalo da pruži Plan rasta za Zapadni Balkan.

Ministar Dačić se u svom obraćanju zahvalio Italiji, naročito Antoniu Tajaniju zameniku predsednika Vlade i ministru spoljnih poslova i međunarodne saradnje, na podršci i predanom angažovanju prema regionu Zapadnog Balkana radi postizanja ekonomskog i društvenog razvoja i prosperiteta regiona.

Između ostalog ministar Dačić je istakao: „Republika Srbija sebe vidi kao buduću članicu Evropske unije, što je prioritetni cilj naše spoljne politike. Znamo da su reforme ključ uspeha evropskih integracija i ne tražimo da naše „domaće zadatke“ radi neko umesto nas.“

Dodao je da je politika proširenja je u interesu Republike Srbije, u interesu Zapadnog Balkana, ali i u interesu Evropske unije i svih sadašnjih i budućih članica. Izneo je spremnost Republike Srbije da odgovorno radi na realizaciji Plana rasta za Zapadni Balkan,  sa ciljem jačanja i približavanja ekonomije i društava EU i Zapadnog Balkana, kao i ubrzanja procesa evropskih integracija ZB.

Zaključio je da posvećenost miru, rešavanje svih pitanja kroz dijalog, kao i pronalaženje načina za stabilniju i prosperitniju budućnost svih građana Evrope, predstavlja cilj kojem treba da teže svi partneri i prijatelji Zapadnog Balkana. Samo ujedinjena Evropa može ostvariti taj cilj.

 

Obaveštavamo da je Ministarstvo kulture Republike Srbije - Sektor za međunarodne odnose i evropske integracije u oblasti kulture raspisalo šest konkursa za 2024. godinu, koji se nalaze na sajtu ovog Ministarstva:

https://www.kultura.gov.rs/konkursi/30.

Reč je o sledećim konkursima:
1. Konkurs za sufinansiranje mobilnosti umetnika i profesionalaca u oblasti kulture i umetnosti u 2024. godini (otvoren do 20. januara 2024. g.);
2. Konkurs za sufinansiranje projekata za promovisanje kulture i umetnosti R. Srbije u inostranstvu u digitalnom formatu u 2024. godini (otvoren do 20. februara 2024. g.);
3. Konkurs za predlaganje programa/projekata u oblasti kulture i umetnosti za Kulturni centar Srbije u Parizu u sezoni 2024/2025 (otvoren do 20. januara 2024. g.);
4. Konkurs  za predlaganje programa/projekata u oblasti kulture i umetnosti za Kulturni centar Srbije „Ivo Andrić“ u Pekingu u sezoni 2024/2025 (otvoren do 20. januara 2024. g.);
5. Konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti kulture i umetnosti koji su podržani kroz međunarodne fondove/programe za 2024. godinu (otvoren do 20. februara 2024. g.);
6. Konkurs za sufinansiranje programa i projekata međunarodne saradnje u oblasti kulture i umetnosti u 2024. godini (otvoren do 20. februara 2024. g.)

Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa predsednikom italijanske regije Lombardija Atiliom Fontanom, sa kojim je razgovarao o jačanju ekonomske saradnje, kao i saradnje u oblasti inovacija, s obzirom na to da je delegacija ove regije gost Inovacionog foruma "Sklapanje poslova radi inovacija". Predsednik Vučić i predsednik Fontana su se saglasili da pozitivno iskustvo brojnih kompanija iz Lombardije, koje već posluju u našoj zemlji, predstavlja preporuku za nova ulaganja u projekte od obostranog interesa.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija poseban značaj pridaje daljem unapređenju saradnje sa Lombardijom, imajući u vidu da je ona ekonomski najsnažnija regija Italije i da je važan privredni partner naše zemlje.

Predsednik Vučić je dodao da intenziviranje kontakata sa Italijom na svim nivoima, a čiji je najveći zamah dala i poseta predsednice Saveta ministara Đorđe Meloni, ukazuje na međusobno poverenje i obostranu spremnost za dalje snaženje svestranih veza i saradnje Srbije i Italije.

Sagovornici su razmenili mišljenja i o dodatnim mogućnostima za saradnju u okviru postojećeg Memoranduma o razumevanju između Republike Srbije i regiona Lombardija, koji predstavlja dobar okvir i temelj za dalji razvoj i sveobuhvatno produbljivanje ekonomskih odnosa.

Predsednik Vučić je uzrazio posebno zadovoljstvo činjenicom da se Inovacioni forum Srbija - Italija „Sklapanje poslova radi inovacija“ održava u Beogradu 5. i 6. decembra, sa ciljem proširenja saradnje naše dve zemlje u oblastima visokih tehnologija zasnovanih na inovacijama i naučnim dostignućima, kao i predstavljanja mogućnosti za nova ulaganja italijanskih kompanija u Republici Srbiji. Predsednik je, takođe, izrazio interesovanje za razmenu mišljenja i iskustava u oblasti infrastrukture, razvoja istraživačkih centara i univerziteta, posebno imajući u vidu uspešne rezultate koje Lombardija postiže u ovoj oblasti.

Značajno vreme je posvećeno i mogućnostima za saradnju u oblasti poljoprivrede.

Beograd,
05. decembar 2023. godine
 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić ugostio je danas predsednicu Vlade Republike Italije Đorđu Meloni, sa kojom je razgovarao o svim važnim pitanjima za odnose dveju zemalja, regionalnim pitanjima, kao i evropskom putu Srbije.

Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

Predsednik Vučić je na konferenciji za medije rekao da Italija objektivno i suštinski pristupa rešavanju problema u regionu, kao i da Srbija i Italija imaju dobre političke i ekonomske odnose.

"Nivo robne razmene je 4,6 milijardi evra i verujemo da u budućnosti može biti mnogo viša, pogotovo kada kompanija Stelantis krene u proizvodnju električne pande u Kragujevcu. Ova kompanija bi mogla biti i generator novih investicija u auto-industriju", poručio je predsednik Vučić. On je istakao da je zahvalan predsednici Vlade Italije zbog suštinske i istrajne podrške Republike Italije evropskom putu Srbije.

"Posebno sam zahvalan Đorđi jer je uvek želela da čuje naše mišljenje, imala dovoljno vremena da sasluša ono što Srbija ima da kaže i što nije imala jednostran pristup problemima u regionu", naglasio je predsednik, dodajući da se nada da će ubuduće Italija imati još značajniju ulogu.

Predsednica Vlade Republike Italije Đorđa Meloni je istakla da Srbija ima i strateški značaj za Italiju i navela da se u vremenu kada postoje velike krize otvara prostor za energetsku tranziciju i veštačku inteligenciju i druga polja na kojima dve zemlje mogu da sarađuju.

"Zato smo ovde i nastavićemo da budemo među prvima koji podržavaju proces proširenja, ne toliko proširenje koliko ponovno ujedinjenje Evrope, jer Evropa nije klub gde se odlučuje ko tu treba da bude. Ono što evropske institucije treba da urade je ozbiljan i brz proces, kako bi bilo garantovano da dođe do ujedinjenja cele Evrope", poručila je italijanska premijerka. Ona je zahvalila predsedniku Vučiću na gostoprimstvu, ističući da veruje da bi veoma dobri odnosi dveju zemalja mogli još više da se razviju.

Beograd,
03. decembar 2023. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je doneo odluku o raspisivanju vanrednih izbora za poslanike Narodne skupštine i isti su zakazani za 17. decembar 2023. godine.

Obaveštavamo državljane Republike Srbije koji imaju boravište u inostranstvu, kao i državljane Republike Srbije, koji na dan glasanja turistički borave u inostranstvu, da u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Milanu, mogu najkasnije do  25. novembra 2023. godine u ponoć podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima glasati u GK Republike Srbije Milanu.

Molimo da imate u vidu da svaki zahtev iziskuje tehničku obradu, shodno čemu je potrebno da blagovremeno pošaljete svoje prijave.

Molimo da pre prijave obavezno proverite da li ste upisani u jedinstveni birački spisak. To možete učiniti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, odnosno pasoša, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave - https://upit.birackispisak.gov.rs/.

Pored toga, uvid u podatke koji se vode o biraču može se izvršiti i preko Portala eUprava https://euprava.gov.rs/usluge/7590. Potrebno je da je građanin registrovani korisnik Portala eUprava. Prijava na Portal eUprava moguća je putem mobilne aplikacije ConsentID ili kvalifikovanim elektronski sertifikatom.

a) Ukoliko je lice upisano u jedinstveni birački spisak (JBS) u Republici Srbiji podnosi samo Zahtev za upis u birački spisak podatka da će birač glasati u inostranstvu:
- zahtev za upis u birački spisak podatka da će birač glasati u inostranstvu  

b) ukoliko lice nije upisano u jedinstveni birački spisak (JBS) u Republici Srbiji, podnosi dva zahteva:
- zahtev za upis u JBS u Republici Srbiji  i
- zahtev za upis u birački spisak podatka da će birač glasati u inostranstvu -

Zahtev za upis u birački spisak podatka da će birač glasati u inostranstvu potrebno je podneti bez obzira da li su građani - birači ranije glasali u inostranstvu. Pored zahteva, potrebno je priložiti i važeći pasoš ili ličnu kartu Republike Srbije. Zahtev mora biti popunjen čitko. Podaci moraju biti ispravni. Pogrešno uneti podaci mogu biti osnov za donošenje rešenja o odbijanju zahteva.

Popunjen i potpisan zahtev, uz kopiju važećeg ličnog dokumenta Republike Srbije (prve strane pasoša ili obe strane lične karte) može se dostaviti na sledeće načine:

• lično u Generalnom konzulatu svakog radnog dana od 09:00-13:00 časova;

• kao preporučenu pošiljku na adresu:                                 
Consolato Generale della Repubblica di Serbia
Via Pantano  2, 20122 Milano

• u elektronskoj formi na adresu: pi@gkrsmi.it

Za sva dodatna pitanja nas možete kontaktirati na +39 375-673-5763.

Obaveštavamo građane Srbije koji žive u Italiji da je raspisan konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti obrazovanja, a koji doprinose očuvanju i jačanju veza RS i dijaspore. Sve informacije o načinima prijavljivanja i uslovima samog konkursa možete pronaći na 👉 🖇️https://www.dijaspora.gov.rs/lat/konkursi2023.php

Zadovoljstvo nam je da vas obavestimo da je u toku  upis za školsku 2023/24. godinu za srpsku dopunsku školu na daljinu.

Nastava se odvija u organizaciji Ministarstva prosvete Republike Srbije.Časovi se održavaju onlajn, jednom sedmično u trajanju od 3 školska časa (2 sata i 15 minuta), iz tri predmeta: Srpski jezik, Moja otadžbina Srbija i Osnovi kulture srpskog naroda. Pravo na upis imaju sva deca na teritoriji Republike Italije uzrasta od 6 do 18 godina, koja žive daleko od postojećih nastavnih mesta u Republici Italiji. Nastava je besplatna.

Termini izvođenja nastave su :

ponedeljak 18.00 do 20.15

utorak 18.00 do 20.15

četvrtak 18.00 do 20.15

Za sve dodatne informacije i upis možete se obratiti učiteljici Danijeli Janković tel: +39 348 178 7112, imejl: danijela.jankovic011@gmail.com, whatsapp +381 65 300 8096).

Danas je srpska pravoslavna crkva u Milanu proslavila svoju slavu Sv Stefana Prvovenčanog - Simona Monaha. Liturgiji je prisustvovala GK Selaković sa saradnicima.

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Italije o uzajamnom priznavanju i zameni vozačkih dozvola je objavljen  u Službenom glasniku RS br. 5/2023 od 11.09.2023, a na snagu stupa 17. decembra 2023. godine.

Lica koja su prijavila boravak u Italiji, srpsku vozačku dozvolu mogu koristiti najduže do jedne (1) godine, nakon čega je mogu zameniti za italijansku, u skladu sa odredbama Sporazuma, koji u čl. 4 st. 2 predviđa da vlasnik vozačke dozvole koju su izdali organi jedne od Strana ugovornica istu „može zameniti bez polaganja teorijskih i praktičnih ispita ukoliko u trenutku podnošenja zahteva za zamenu vozačke dozvole ima prebivalište u drugoj Strani manje od šest godina.

Tekst Sporazuma možete naći na sajtu Narodne skupštine R. Srbije

http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/predlozi_zakona/13_saziv/917-23%20-%20Lat..pdf

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se 13. septembra u Beogradu sa italijanskim ministrom za preduzetništvo i robu proizvedenu u Italiji Adolfom Ursoom sa kojim je razgovarao, pre svega, o ekonomskoj saradnji dveju zemalja.
Tokom sastanka, predsednik Vučić je istakao da Srbija i Italija imaju dugu tradiciju prijateljskih odnosa, kao i da se konstruktivna i razgranata saradnja i bilateralni dijalog konstantno unapređuju i intenziviraju.

Predsednik Vučić je rekao da je Italija, zahvaljujući dinamičnoj i intenzivnoj ekonomskoj saradnji, već godinama jedan od najvećih privrednih partnera Srbije i dodao da ga posebno raduje činjenica da je naša zemlja najveći spoljnotrgovinski partner Italije na Zapadnom Balkanu.

Ovom prilikom, predsednik Vučić je izrazio očekivanje da će u narednom periodu biti realizovane nove italijanske investicije u Srbiji, te se razgovaralo o planiranim konkretnim projektima.

Ministar Urso je potvrdio veliki interes italijanskih kompanija za ulaganje na srpskom tržištu.

Dvojica sagovornika su razgovarali i o kritičnim sirovinama.

Predsednik Vučić je zahvalio na podršci koju Italija pruža Srbiji na putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji.

Foto. Tanjug

Nakon tragične pogibije u pucnjavi u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu 3. maja 2023. godine, Vlada Republike Srbije proglasila je trodnevnu državnu žalost, od 5. do 7. maja 2023. godine.

Knjiga žalosti  će biti otvorena u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Milanu, Via Pantano 2, 3. sprat, od petka, 5. maja 2023. do ponedjeljka, 8. maja 2023. godine.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je 2. i 3. aprila boravio u dvodnevnoj poseti Republici Italiji, gde se sastao sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Dimitrom Kovačevskim u okviru inicijative za saradnju pod nazivom Otvoreni Balkan. Nakon susreta, trojica lidera posetili su Međunarodni sajam vina VINITALY 2023 u Veroni i sa ministrom spoljnih poslova i međunarodne saradnje Republike Italije Antonijem Tajanijem obišli zajednički štand na kojem su svoja vina predstavili mnogobrojni izlagači iz zemalja članica inicijative Otvoreni Balkan.

Predsednik Vučić rekao je da je sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Severne Makedonije Dimitrom Kovačevskim razgovarao o tome kako pomoći običnim ljudima i kako otkloniti sve prepreke i omogućiti slobodnu trgovinu i slobodan protok robe i ljudi.

"Razgovarali smo o mnogim važnim pitanjima kako bi sve pripremili pre početka letnje sezone. Mislim da će biti veoma važno. Takođe, razgovarali smo i o mnogim drugim pitanjima, poput onih koja se tiču bezbednosti hrane", naveo je predsednik Vučić.na konferenciji za novinare nakon sastanka u okviru inicijative Otvoreni Balkan, koji je održan u zgradi gradske skupštine Bardolini. On je preneo da se razgovaralo i o usaglašavanju oko identifikacionih dokumenata koji će ubrzati prelaske preko granica.

 Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

"Razgovarali smo i o prijemu novih identifikacionih kartica i sva trojica smo se složili da ćemo moći da napravimo napredak u narednim mesecima po tom pitanju. Dogovorili smo se o završetku procesa osiguranja radnih dozvola i to bi bila osnova, usuđujem se da kažem, osnova ekonomske saradnje između svih nas", istakao je predsednik Vučić i dodao da je trgovinska razmena između Srbije i Severne Makedonije sve veća i veća, a da je u poslednje tri godine porasla za 50 odsto.

Predsednik Vlade Republike Albanije Edi Rama izjavio je da je trgovinska razmena između Srbije, Albanije i Severne Makedonije u 2022. godini porasla za 24,8 odsto, da je to ogroman porast i rezultat rada na projektu Otvorenog Balkana.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare, albanski premijer Rama je rekao da je projekat Otvorenog Balkana izuzetno važan za te tri zemlje i da ga smatraju komplementarnim sa Berlinskim procesom.

 Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

Predsednik Vlade Republike Severne Makedonije Dimitar Kovačevski rekao je da je Sajam vina u Veroni jedan od najvećih i najvažnijih, gde se deli vinska vizija Otvorenog Balkana, ali i dokaz da ova inicijativa daje rezultate za ljude i za posao, što je  dokaz da to nije politička, već ekonomska inicijativa, bazirana na istim osnovama na kojima je bazirana slobodna trgovina dobara Evropske unije. On je zaključio da je inicijativa Otvoreni Balkan organska, autentična i bazirana na dobroj volji i dobrim odnosima zemalja.



Predsednik Vučić je posetio  Međunarodni sajam VINITALY 2023, koji se održava u Veroni, gde su ga dočekali guverner regiona Veneto Luka Zaja i ministar spoljnih poslova i međunarodne saradnje Republike Italije Antonio Tajani. On je izrazio nadu i uverenje da će vina izložena na štandu zemalja Otvorenog Balkana – Srbije, Severne Makedonije i Albanije, privući veliki broj italijanskih kupaca i istakao da je namera i želja cele regije Zapadnog Balkana da se unapredi proizvodnja vina i grožđa.

Premijeri Severne Makedonije i Albanije Dimitar Kovačevski i Edi Rama izrazli su zadovoljstvo što zajednički sa Srbijom predstavljaju vina svojih država u okviru inicijative Otvoreni Balkan.

Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

Ministar spoljnih poslova i međunarodne saradnje Republike Italije Antonio Tajani izjavio je da njegova zemlja želi da vidi sve zemlje Zapadnog Balkana u EU, kao i da je spremna za to. On je istakao da je Sajam vina veoma značajan ne samo za Italiju, već i za prijateljske zemlje, kao što su one sa Zapadnog Balkana.

Foto: Predsedništvo Srbije

Drugog dana posete, predsednik Vučić sastao se sa predsednicom Vlade Republike Italije Đorđom Meloni, sa kojom je razgovarao o jačanju saradnje u mnogim oblastima i izrazio zahvalnost na podršci i pažnji koju ta zemlja pruža Srbiji.

"Nastavljamo da jačamo našu saradnju  i sa radošću očekujemo da uzvratimo gostoprimstvo premijerki Meloni i njenom timu u Beogradu", rekao je predsednik Vučić i dodao da je veoma zahvalan italijanskoj premijerki jer je uvek spremna da sasluša stavove Srbije i kada su u suprotnosti sa stavovima njene Vlade.


Verona,
03. april 2023. godine

Obaveštavamo da je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić 16. januara doneo odluku o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, a koji imaju za cilj: upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta i unapređenje ekonomske saradnje Republike Srbije i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu i odluku o raspisivanju konkursa za syfinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu a koji imaju za cilj upotrebu, učenje, čuvanje, negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog i verskog identiteta;

Uvid u raspisane konkurse za sufinasiranje projekata možete izvršiti  na sledećem linku https://www.dijaspora.gov.rs/konkursi2023.php

27.oktobar 2022.godine

21. oktobar 2022. godine

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković učestvovao je u Berlinu na sastanku ministara spoljnih poslova učesnica "Berlinskog procesa", na kome je bilo reči o pripremi samita ove inicijative 3. novembra, ali i o energetskoj bezbednosti, migrantskoj krizi i evropskim integracijama zapadnog Balkana.

Ministar Selaković je posle sastanka izjavio da je na tom skupu, kome je predsedavala ministarka inostranih poslova Nemačke Analena Berbok, bilo reči i o formiranju zajedničkog regionalnog tržišta, sajber bezbednosti, ali i višem stepenu kulturne saradnje među partnerima na zapadnom Balkan

18. oktobar 2022.

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Poštovana specijalna predstavnice,

Čast mi je da se ponovo obraćam ovom uvaženom telu Ujedinjenih nacija i da danas razmatramo novi izveštaj generalnog sekretara o radu misije UN na teritoriji naše južne pokrajine, na Kosovu i Metohiji.

Želim da zahvalim generalnom sekretaru i specijalnoj predstavnici generalnog sekretara i šefu UNMIK-a na podnošenju izveštaja. Prepoznajemo napore koje gđa Zijade ulaže u obavljanju ove veoma odgovorne funkcije, naročito imajući u vidu neophodnost sveobuhvatnog sagledavanja i kompleksnost situacije na terenu.

I ovom prilikom želim da naglasim da Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti UNMIK na Kosovu i Metohiji, formirane Rezolucijom SB UN 1244. Zalažemo se za njeno kontinuirano delovanje u neizmenjenom i nesmanjenom obimu i kapacitetu, a posebno imajući u vidu da Misija još uvek nije ispunila osnovni cilj svog mandata - miran i normalan život svih građana naše južne Pokrajine.

Republički zavod za statistiku, u periodu vršenja popisa stanovništva Republike Srbije, od 1. do 31. oktobra 2022. godine, sprovodi Istraživanje o državljanima R. Srbije koji sa svim članovima svog domaćinstva ili kao samačko domaćinstvo, žive u inostranstvu. Upitnik će biti dostupan na sajtu RZS http://www.stat.gov.rs///www.stat.gov.rs/ od 1. oktobra 2022. godine.

Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija u Vladi Republike Srbije, Tatjana Matić, učestvovala je na 6. Globalnoj konferenciji Svetske turističke organizacije (UNWTO) o vinskom turizmu na panelu „Budućnost vinskog turizma“, u gradu Alba, u Republici Italiji. U okviru panela „Budućnost vinskog turizma“, ministarka Matić predstavila je projekat „Vinski putevi Otvorenog Balkana“, kao i rezultate koje su Republika Srbija, Republika Albanija i Republika Severna Makedonija ostvarile na sajmu „Vinska vizija Otvorenog Balkana“ u Beogradu.

„Razmena znanja i iskustava sa ostalim državama Evrope i sveta na 6. Globalnoj konferenciji o vinskom turizmu u Albi značajno će pomoći našoj zemlji u nastojanjima da vinski turizam učinimo jednim od vodećih pokretača turizma i ekonomije u Srbiji. Ovom prilikom, i u okviru panela „Budućnost vinskog turizma“, prikazali smo sve što smo do sada uradili u okviru inicijative „Otvoreni Balkan“. Predstavili smo našu ideju, misiju i viziju budućnosti vinskog turizma u Srbiji i regionu celom svetu. Daljim ulaganjem u razvoj vinarstva, sigurno je da će vinski turizam kod nas procvetati, a rute vina naći svoje mesto na evropskoj i svetskoj turističkoj mapi uz tvrđave, carske gradove, ali i destinacije poput planina i banja“, istakla je ministarka Matić.

Ona je takođe naglasila da se u Srbiji poslednjih godina intenzivno investira u vinarski sektor putem subvencija za podizanje novih zasada, kupovinu vinarske opreme, kao i za promociju na međunarodnim tržištima, te da su vinogradarima i vinarima i u 2022. godini omogućeni povoljni krediti kroz novi projekat Svetske banke, a da je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija kroz projekte promocije, edukacije i treninga, od 2015. opredelilo preko 170 hiljada evra (blizu 20 miliona dinara) za promociju vinskog turizma.

Na panelu o budućnosti vinskog turizma, pored ministarke Matić učestvovali su  i ministar ekonomije i održivog razvoja Gruzije, Levan Davitašvili, zamenica ministra turizma Grčke, Sofia Zaharaki, ministar turizma Italije, Masimo Garavalja, ministar kulture Moldavije, Sergiu Prodan, državna sekretarka za turizam, trgovinu i usluge Portugala, Rita Markues, i ministar turizma, pošte, saradnje i Ekspoa San Marina, Federiko Pedini Amati.

Uoči 6. Globalne konferencije Svetske turističke organizacije o vinskom turizmu, u italijanskom gradu Alba.Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija u Vladi Republike Srbije, Tatjana Matić sastala se sa ministrom turizma Republike Italije Masimom Garavaljom, U razgovoru sa italijanskim kolegom, ministarka Matić je poručila da je Srbija veoma zainteresovana za razmenu znanja i iskustava sa Italijom, imajući u vidu uspehe Italije u vinskom turizmu, kao i za italijanska ulaganja u srpski spa i velnes turizam. Matić je takođe govorila o rezultatima inicijative „Otvoreni Balkan“, potencijalima vinskog turizma u Srbiji i u regionu, posebno istakavši regionalni projekat „Vinski putevi Otvorenog Balkana“.

„Verujemo da je vino važan deo budućnosti turizma u Srbiji, ali i u regionu. Mapirajući zajedničke puteve vina, stvaramo važan turistički brend „Otvorenog Balkana“ za koji smo uvereni da će postati jedna od najvažnijih i najpoželjnijih destinacija kada je reč o vinskom turizmu u Evropi i svetu“, izjavila je ministarka Matić.

Matić je u razgovoru istakla da je Srbija ove godine ostvarila izuzetne rezultate u sektoru turizma – sa skoro tri miliona turista i blizu 10 miliona noćenja, odnosno povećanjem u ukupnom broju turističkih dolazaka za skoro 50 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Ministarka  je tokom boravka na konferenciji imalabilateralni sastanak a sa generalnim sekretarom Svetske turističke organizacije (UNWTO) Zurabom Pololikašvilijem. Ministarka Matić je predstavila regionalni projekat „Vinski putevi Otvorenog Balkana“, kao i prvi međunarodni sajam vina „Vinska vizija Otvorenog Balkana“ održan u Beogradu i pozvala Svetsku turističku organizaciju da podrži ovu inicijativu, naglasivši njen značaj ne samo za Balkan, već i za celu Evropu.

„Prepoznajući vinske rute kao budućnost turizma, projekat „Vinski putevi Otvorenog Balkana“ pomoći će Albaniji, Severnoj Makedoniji i Srbiji da dodatno razviju svoje vinogradarsko-vinske sektore i zajednički pozicioniraju region Zapadnog Balkana na evropskoj i svetskoj vinskoj turističkoj mapi kao nezaobilazne destinacije. Zato bi podrška Svetske turističke organizacije bila od velike važnosti za razvoj ovog regionalnog projekta“, poručila je ministarka Matić.

Generalni sekretar Svetske turističke organizacije Zurab Pololikašvili je pozdravio pokretanje inicijative „Vinski putevi Otvorenog Balkana“ i istakao važnost gastronomije, kulturnog turizma, ruralnog turizma, telekomunikacija u turizmu, reke Dunav, kao i uključivanje više zemalja u inicijativu.

On je još naglasio značaj obrazovanja u turizmu i pozvao Srbiju da se priključi onlajn platformi UNWTO akademije koja podstiče konkurentnost u turističkom sektoru i pomaže radnoj snazi globalne industrije da lakše pristupi lokalnim i međunarodnim mogućnostima zapošljavanja.

Ministarka Matić se prethodno tokom dana u Albi sastala sa zamenicom ministra turizma Bugarske, Marielom Modevom, kojoj je takođe predstavila projekat „Vinski putevi Otvorenog Balkana”.

Ona je tom prilikom ocenila da bi uključenje drugih zemalja regiona, tako i Bugarske, u inicijativu „Vinski putevi Otvorenog Balkana” doprinelo boljoj ekonomskoj situaciji i podizanju turizma celog regiona i navela da postoji zainteresovanost za zajedničko konkurisanje na IPA programima EU u oblasti turizma

Izvor / Foto: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Generalni konzul RS u Milanu Radmila Selaković je u utorak 27. septembra u prostorijama GK u Milanu uručila Orden časti Radmile Bunuševac Dedinac za istraživačko novinarstvo gospođi Jean Toschi Marazzani Visconti.

„Poštovani predsedniče Generalne skupštine,

Uvaženi generalni sekretare,

Ekselencije,

Dame i gospodo,

Izuzetna mi je čast da vam se obratim u ime Republike Srbije.

Ne zamerite, zbog ograničenog vremena, danas ću preskočiti teret formalnosti, kurtoazna obraćanja, pozdravljanje prisutnih i odsutnih i govoriti direktno o suštini onoga zbog čega smo se sastali.

Ja sam ovde po ko zna koji put. Težina trenutka u kojem se nalazimo obavezuje me da sa vama podelim teške reči, ali istinite. Sve što danas ovde radimo deluje, najblaže rečeno, impotentno i bledo. Naše reči odzvanjaju šuplje i prazno spram stvarnosti sa kojom smo suočeni. A ta stvarnost je da ovde zapravo niko nikoga i ne sluša, niko ne teži stvarnim dogovorima i rešavanju problema i skoro svi vode računa samo o zadovoljavanju svojih interesa, neretko gazeći u tom procesu osnovne principe međunarodnog prava, bacajući pod noge Povelju UN i druge dokumente na kojima je ova organizacija zasnovana. Za to nije kriv ni Antonio Gutereš ni bilo ko iz UN, već one sile koje ne vode računa ni o čemu osim o zadovoljenju sopstvenih političkih, ekonomskih i na žalost, vojnih ciljeva.

Svedoci smo da doba u kojem živimo odlikuje usložnjavanje globalne geopolitičke situacije. Naša generalna debata održava se u uslovima narušenog svetskog mira, u meri koja nije viđena još od Drugog svetskog rata i od vremena osnivanja Ujedinjenih nacija. Globalni izazovi sa kojima se suočavamo prete da iz temelja izmene međunarodnu bezbednosnu arhitekturu i ugroze uspostavljeni međunarodno pravni poredak. Ovako složena vremena, zahtevaju puno mudrosti i zajedništva kako bismo sačuvali mir kao apsolutno najznačajniju tekovinu utkanu i u same osnove organizacije Ujedinjenih nacija.

Zako želim da precizno i jasno iznesem pred vas viđenje o pet ključnih izazova sa kojima smo danas suočeni:

1. Povratak miru i očuvanje globalne stabilnosti;

2. Očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država, članica ove organizacije, kao ključnog pricipa međunarodnosg javnog prava i odnosa među državama;

3. Energetska bezbednost u uslovima globalne krize;

4. Finansijska sigurnost siromašnih i zemalja u razvoju;

5. Snabdevenost hranom u uslovima ratom presečenih globalnih linija snabdevanja;

Aktuelni globalni uslovi sve češće nas opominju da princip mirnog rešavanja sporova nema alternativu. Ovo načelo danas je važnije više nego ikada i najbolje je opisano u preambuli Povelje Ujedinjenih nacija u kojoj se poziva da budemo tolerantni i da zajedno živimo u miru jedni sa drugima kao dobri susedi. Odricanje od upotrebe sile i mirno rešavanje sporova stubovi su na kojima se zasniva svetska stabilnost, ali oni moraju biti praćeni principima poput neselektivnog poštovanja Povelje Ujedinjenih nacija, primene obavezujućih rezolucija Saveta bezbednosti UN i osnovnih načela važećeg međunarodnog javnog prava.

Tačka 2: Očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država, članica ove organizacije;

Srbija podržava teritorijalni integritet svih država članica UN, uključujići, naravno, i teritorijalni integritet Ukrajine. Na taj način, ponašali smo se odgovorno, ozbiljno u ovom visokom domu. Od mnogih govornika čuli smo priče o agresiji i narušavanju teritorijalnog integriteta Ukrajine. Mnogi kažu da je to prvi sukob na tlu Evrope od drugog svetskog rata. Ali istina, da je prvi put narušen integritet jedne zemlje u Evropi, i to Srbije, koja nije izvršila napad na bilo koju drugu suverenu zemlju, se uporno prećutkuje. Tražimo jasan odgovor na pitanje koje već godinama postavljam mojim sagovornicima, liderima mnogih zemalja – u čemu je razlika između suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine i suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, koji je grubo narušen, a čemu mnogi od vas daju međunarodno priznanje i legitimitet? Nikada ni od koga nisam dobio racionalan odgovor na to pitanje.

Podsetiću vas - Srbija nije nogom kročila na tuđu teritoriju, nikada, niti ugrozila teritorijalni integritet ma koje suverene države, da bi bilo ko protiv nje intervenisao ili proveo agresiju, onako kako je to učinjeno 1999. godine. To ipak nije sprečilo 19 najbogatijih NATO zemalja da napadne jednu suverenu zemlju i to bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. To što je po završetku oružanog sukoba potpisan sporazum sa NATO čije odredbe su predviđale usvajanje Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, a kojom je potvrđen i garantovan delimični suverenitet i potpuni teritorijalni integritet Srbije, nije sprečilo mnoge države Zapada da priznanjem jednostrano proglašene nezavisnosti takozvanog Kosova iznova pogaze teritorijalni integritet naše zemlje, Povelju Ujedinjenih nacija i Rezoluciju 1244.

Upravo zbog ovakvog iskustva kroz koje je Srbija prošla i još uvek prolazi, uveren sam da imam puno pravo da na ovom mestu citiram reči velikog Martina Lutera Kinga - nepravda učinjena bilo gde je ujedno i pretnja pravdi svuda. Ove reči stoje kao podsećanje, ali i opomena svima nama.

Bez obzira na to što još uvek i sami osećamo posledice grubog kršenja osnovnih odredbi međunarodnog javnog prava, mi od temeljnih principa Ujedinjenih nacija ne odustajemo. Nastavićemo da se zalažemo za dosledno poštovanje načela nepovredivosti granica, uvažavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih ostalih država članica Ujedinjenih nacija. Uprkos ovakvom našem stavu, mnogi u ovoj sali i danas imaju problem sa poštovanjem teritorijalnog integriteta Srbije. Pitate se zašto? Zato što oni poseduju silu, a mi smo u njihovim očima mali i slabašni. Međutim, kao što ste mogli da čujete, mi ipak imamo snage da na ovom mestu iznesemo istinu.


Ekselencije,

Posebnu zahvalnost dugujemo svim onim državama članicama Ujedinjenih nacija, a one u ovom trenutku čine većinu u ovoj Skupštini, koje podržavaju teritorijalni integritet Republike Srbije, posebno na prostoru i teritoriji Kosova i Metohije. Dodatno ohrabruje što se broj zemalja koje podržavaju pozicije Srbije uvećao u periodu između održavanja dve sednice, što je trend koji se mora nastaviti, jer je od posebnog značaja da ostanemo verni osnovnim principima utkanim u Povelju Ujedinjenih nacija, poput načela nepovredivosti granica.

Republika Srbija i ja, kao njen predsednik, veoma strpljivo i sa mnogo dobre volje tragamo za kompromisom u vezi sa Kosovom i Metohijom, pod pokroviteljstvom Evropske unije, a u okviru dijaloga Beograda i Prištine. To je težak proces, on traje već duže od deset godina, ali mi ne vidimo alternativu. Bolje je sto godina pregovarati nego jedan dan ratovati. Nadam se da ćemo doći do obostrano prihvatljivog rešenja, zasnovanog na kompromisu, zato što je to apsolutno jedini način da postignemo naš cilj, a to je uspostavljanje dugotrajnog mira,  kao preduslova prosperitetnog života za Srbe i Albance i za ceo region. Sve druge opcije smo već istrošili i, bar što se tiče Srbije, ne želimo ni u snu da se vraćamo na staze sukoba, konflikta i krvoprolića. Region Balkana ne može da podnese još jedan sukob. Ja se uzdam da ćemo u tom naporu imati dobru volju i razumevanje naših međunarodnih partnera, zato što i oni dobro znaju da su neke ranije odluke njihovih vlada bile loše i da nisu radile za budućnost našeg regiona i svetskog mira. Beograd ovaj proces vodi u veoma kompleksnim okolnostima u kojima je prisutan hibridni rat i prljava kampanja u delu međunarodne javnosti protiv naše zemlje na različitim poljima. Dovoljno je da vas samo podsetim na citate i navode svetskih medija da će Srbija napasti svoje susede i da predstavlja pretnju po regionalnu stabilnost. Naravno, to se nikada nije dogodilo, i to je bila samo jedna u nizu brojnih laži protiv Republike Srbije. Srbija je okarakterisana kao potencijalni faktor destabilizacije u regionu, samo zato da ne bi govorila istinu - da princip nepovredivosti granica mora podjednako da važi za sve. Srbija je bila i biće faktor stabilnosti u celom regionu. Srbija, uprkos mnogim neistinama i falsifikatima, podržava Dejtonski mirovni sporazum, teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i integritet Republike Srpske unutar Bosne i Hercegovine.



Mi smo, sa druge strane, uvereni da narodi Balkana imaju kapacitet da nastave suživot u budućnosti kao prijatelji i partneri koji imaju zajedničku viziju članstva u ujedinjenoj Evropi. To dobro znam, zato što smo već prevazišli mnoge barijere koje su između naših naroda stajale godinama i koštale su nas hiljada života i protraćene budućnosti. Srbija i Albanija, na primer, danas imaju najbliže i najprijateljskije odnose u celoj svojoj viševekovnoj zajedničkoj istoriji na prostoru Balkanskog poluostrva.

Bilo je potrebno samo da trezveno i pragmatično razgovaramo o našoj budućnosti, a ne o našoj prošlosti. Da razgovaramo o tome kako da rešimo probleme koji muče naše ljude, naše kompanije, radnike, studente i preduzetnike. Mnogo smo diskutovali i sami smo došli do brojnih rešenja koja su već ukinula barijere koje su između nas postojale bez ikakvog racionalnog razloga. Pre svega u ekonomiji, trgovini i protoku ljudi i kapitala. Srbija, Albanija i Severna Makedonija već tri godine implementiraju projekat Otvoreni Balkan koji ima jasnu viziju– otvoriti region za ljude, za robu, usluge, za kapital i kompanije, da bismo dobili područje koje će trajno biti oslobođeno tenzija, napetosti i konflikta.  Pored neupitne zajedničke ekonomske koristi koju ova inicijativa sa sobom donosi, ona ima i širu dimenziju, pre svega u spajanju ljudi različitih kultura i promocije diverziteta, što svakako doprinosi opštem razvoju društava u ovom delu Evrope. Srbija i na ovaj način, zapravo, nastavlja da doprinosi miru, stabilnosti i procesu pomirenja u regionu, a čime svakako daje značajan doprinos i bezbednosti na globalnom nivou.

Imali smo za to i inspiraciju u rečima jednog od najvećih diplomata u istoriji i velikog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Daga Hamaršelda da ova organizacija nije kreirana da ljudsku vrstu odvede u raj, već da čovečanstvo spasi od pakla.


Dame i gospodo,

Tek što smo suzbili globalnu pandemiju, već smo se suočili sa novim izazovima kakve u ovom veku nismo očekivali. Dok kao čovečanstvo, korak po korak, ubrzano napredujemo na tehnološkom planu, pred nama su se pojavili egzistencijalni problemi poput energetske bezbednosti, finansijske sigurnosti država u razvoju, ali i poremećaja u lancu snabdevanja osnovnim životnim namirnicama. Solidarnost koja je bila neophodna u borbi protiv pandemije, u još većoj meri je potrebna danas kada su ugrožene osnovne potrebe ljudi za hranom i energentima.

Republika Srbija svoju energetsku bezbednost posmatra kao neodvojivi deo nacionalne sigurnosti i kao ključni preduslov za nastavak ekonomskog razvoja i napretka naše zemlje. Nastojimo da obezbedimo kontinuitet snabdevanja energentima, ali delimo zabrinutost zbog aktuelnih geopolitičkih izazova koji ugrožavaju svetsku i evropsku energetsku stabilnost. Ostajemo posvećeni pronalaženju rešenja koja bi mogla da imaju transformacionu snagu u pokušajima da postignemo regionalnu i evropsku energetsku sigurnost. Želeo bih da naglasim da je Republika Srbija uspela da tokom aktuelne krize sačuva kontinuitet u snabdevanju energentima. Ipak, ostajemo vitalno zainteresovani za diversifikaciju izvora snabdevanja, dodatna ulaganja u energetsku infrastrukturu, ali i u brži i efikasniji razvoj kapaciteta zasnovanih na obnovljivim izvorima snabdevanja.

Mi smo upravo u Ujedinjenim nacijama tekuću dekadu nazvali decenijom održivije i otpornije budućnosti, delovanja i transformacije. Ona to mora i da ostane, ali u malo bržem ritmu! Neravnomeran razvoj, ali i finansijska ugroženost zemalja u razvoju, prouzrokuju dodatna društvena raslojavanja i neminovno vode ka novim antagonizmima. Ravnomeran razvoj ne sme biti ograničen, niti uslovljen ni geografski ni politički, već mora biti omogućen svim ljudima bez obzira na etničku, rasnu, kulturnu ili versku pripadnost.



Pred nama je još jedan veoma važan izazov koji zajedničkim snagama moramo da prevaziđemo, a to je iznalaženje najefikasnijeg načina da se izbegnu posledice koje aktuelna međunarodna kriza ostavlja po globalnu sigurnost snabdevanja hranom. Razvoj situacije je izuzetno alarmantan, a realnost je da smo pogođeni svi, bez izuzetka. Rastuća cena hrane i njena dostupnost postale su dodatni problem. Zadatak svih nas je da pronađemo operativna i efikasna rešenja koja nikoga neće izostaviti. Na nama državama, kao najznačajnijim međunarodnim subjektima, je da se pojedinačno uključimo u koordinaciju mera, pre svega doprinoseći ovom plemenitom zadatku na nacionalnom nivou, kako bismo sačuvali ono najvrednije – ljudske živote i njihovo dostojanstvo.

Tema ovogodišnje Generalne debate nas upozorava na dragocenost trenutka i povezanost izazova na međunarodnom planu. Krize sa kojima se suočavamo nas podsećaju na važnost otvorene komunikacije. Ne treba mnogo mudrosti da bismo zaključili da se izazovi savladavaju uspešno samo ukoliko se pravilno uoče njihovi uzroci. Srbija smatra da je imperativ da aktuelni izazovi ni na koji način ne smeju produbiti podele u svetu, a da već očigledna i tendenciozna polarizacija na globalnom planu treba da ustupi mesto principima multilateralizma.

Želeo bih da istaknem da Republika Srbija učestvuje u kolektivnim naporima za dostizanje ciljeva održivog razvoja i sprovođenje Agende 2030. Srbija deli viziju generalnog sekretara o budućnosti globalne saradnje na način kako je to utvrđeno Našom zajedničkom agendom i snažno podržava inkluzivan, umrežen i efikasan multilateralizam, kao najbolje sredstvo za odgovor na najhitnije izazove čovečanstva.



Dame i gospodo,

Multilateralizam, kolektivna akcija i zajednička odgovornost su neizostavni elementi naših dosadašnjih diskusija, ali dozvolite mi da ukažem da je polazna osnova svakog takvog konstruktivnog angažmana – solidarnost.

Na kraju, želim da potvrdim da će Republika Srbija nastaviti da bude pouzdan partner u ostvarivanju zajedničkih ciljeva definisanih u okviru Ujedinjenih nacija, čvrsto verujući da je to najbolji put kojim možemo izgraditi bolji svet za nas i naše buduće generacije. Ali ne smemo da zaboravimo da su Ujedinjene nacije snažne onoliko koliko poštujemo zajednički usaglašene odluke i akte ove organizacije.

Citirao bih nešto što smo čuli 23 puta do sad, a to je: Povelja Ujedinjenih nacija je jedini standard koji se mora poštovati. To smo čuli od svih. U slučaju Republike Srbije, njih 17 od 23 koji su govorili o Povelji UN i rezolucijama UN je prekršilo međunarodno javno pravo i nisu poštovali pravila ustanovljena u Ujedinjenim nacijama. Nadam se da ćemo moći da prevaziđemo sve poteškoće i učinimo da pravila i procedure budu isti za sve na svetu. U suprotnom, ne vidim izlaz na kraju tunela. Hvala na pažnji. Živela Srbija!“

Izvor / Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

Prvi međunarodni sajam vina "Vinska vizija Otvorenog Balkana" održava se u Beogradu od 1. do 4. septembra 2022. godine.

22.06.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa ministrom spoljnih poslova i međunarodne saradnje Republike Italije Luiđijem di Majom, sa kojim je razgovarao o daljem razvoju bilateralne saradnje, evrointegracijama Srbije, geopolitičkim prilikama i regionalnim odnosima.

„Italija je među vodećim stranim investitorima u Srbiji, ubedljivo prvi strani partner prema vrednosti investicija u našoj zemlji, a na drugom mestu prema broju realizovanih projekata. I pored toga nastavljamo da stvaramo još stimulativnije poslovno okruženje, kako bismo privukli nove strane ulagače“, istakao je predsednik Vučić napominjući da je veoma važno to što je Italija naš region stavila visoko na listu spoljnopolitičkih prioriteta.

Predsednik Vučić je zahvalio Italiji na otvorenoj i kontinuiranoj podršci evropskim integracijama Srbije, te istkao da ceni ličnu podršku šefa italijanske diplomatije Di Maja naporima Srbije na svom evropskom putu.

Govoreći o regionalnim prilikama, predsednik Vučić je poručio da Beograd ostaje u potpunosti posvećen dijalogu sa Prištinom, kao jedinim načinom za postizanje obostrano prihvatljivog dogovora dodajući da su mir, stabilnost i saradnja od najveće važnosti za budućnost Zapadnog Balkana

Po pitanju sukoba u Ukrajini, predsednik Vučić je još jednom podvukao da je Srbija privržena poštovanju načela teritorijalnog integriteta i suvereniteta svake zemlje, kao jednog od osnovnih principa međunarodnog prava sadržanog u Povelji Ujedinjenih nacija, te da je spremna da pomogne Ukrajini, u skladu svojih mogućnosti.

Italijanski šef diplomatije Luiđi di Majo tokom sastanka je rekao da ta zemlja prepoznaje sve što je Srbija uradila na putu ka Evropskoj Uniji, posebno kada je reč o ustavnim i drugim reformama, koje su omogućile otvaranje klastera 4.

„Italija je snažan zagovornik približavanja Zapadnog Balkana evropskoj porodici i mi ulažemo velike napore kako bismo našim partnerima iz EU objasnili situaciju u regionu i potrebu za proširenjem. Evropska Unija mora da pruži veću ekonomsku podršku regionu“ rekao je Di Majo.

Izvor / Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

22. jun 2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa ministrom spoljnih poslova Republike Italije Luiđijem di Majom o unapređenju bilateralnih odnosa, razvoju privredne i trgovinske saradnje, kao i o potencijalnim novim investicijama te zemlje u Srbiji.

Brnabić je ukazala na to da Italija kontinuirano i snažno pruža podršku Srbiji na evropskom putu, i naglasila da reforme, bez obzira na sve izazove današnjeg vremena, Beogradu ostaju primarni zadatak, sa posebnim fokusom na vladavinu prava.

Ona je takođe podvukla da su mir i stabilnost regiona od ključnog značaja za privredni i ekonomski razvoj i da će Vlada Srbije zato učiniti sve kako bi se to i obezbedilo jer, kako je naglasila, nastavak i sprovođenje reformi moguće je isključivo kada su garantovani mir i bezbednost celog regiona.

Premijerka je, govoreći o inicijativi „Otvoreni Balkan“, istakla da je to primer uspešne regionalne saradnje i borbe za zajedničke ciljeve, uz uverenje da je reč o najboljem načinu za pripremu država za članstvo u EU, ali i prilika da se dostignu standardi Unije i pre formalnog učlanjenja.

Takođe, kako je dodala, Beograd veoma ceni stav Italije da Srbija ima pun potencijal da napreduje ka EU i da na svom putu može da računa na stalnu podršku prijateljske zemlje kakva je Italija.

Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, Brnabić je naglasila da zvanični Beograd ostaje u potpunosti posvećen tom dijalogu, o čemu svedoči i nedavno postignut dogovor o mapi puta za primenu sporazuma o energetici.

Sagovornik premijerke Brnabić rekao je da je politika koju vodi Srbija značajna za stabilnost Zapadnog Balkana i pored izazovnih vremena u kojima živi Evropa, da Italija podržava Ukrajinu, ali i Srbiju i Zapadni Balkan na putu evropskih integracija.

Izbor/Foto: www.srbija.gov.rs

20.06.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je akreditivna pisma ambasadora Republike Italije Luke Gorija, koji mu je tom prilikom preneo pozdrave predsednika Serđa Matarele.

Predsednik Vučić je italijanskom ambasadoru poželeo dobrodošlicu u Srbiju i izrazio zadovoljstvo zbog tradicionalno stabilnih prijateljskih odnosa dve zemlje i kontinuirane podrške koju Italija daje evropskom putu Srbije.

Takođe, predsednik Vučić je naveo da očekuje da će se tokom mandata ambasadora Gorija nastaviti odlična ekonomska saradnja sa Italijom, kao jednim od najvećih ekonomski partnera Srbije.

Ambasador Gori je, predajući akreditivna pisma predsedniku Vučiću, istakao da Italija pruža jasnu podršku evrointegracijama Srbije i to kroz ekspertsku pomoć u reformama u ključnim oblastima, te da će nastaviti da radi na unapređenju saradnje od koristi za obe zemlje, posebno u oblasti privrede i kulture. On je izrazio zadovoljstvo što već ove nedelje u posetu Srbiji dolazi šef italijanske diplomatije Luiđi Di Majo.

Ambasador Gori je takođe istakao privrženosti Italije miru i stabilnosti na Zapadnom Balkanu, prenevši da zvanični Rim veoma ceni doprinos predsednika Vučića regionalnoj stabilnosti i saradnji.

Izvor/Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

30. maj 2022.
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković primio je danas u oproštajnu posetu ambasadora Italije Karla Lo Kaša.
Konstatujući veoma dobre, strateške odnose, Selaković je poručio da je Italija jedan od najvažnijih političkih i ekonomskih partnera Srbije. Ministar je naveo da to potvrđuju redovni susreti na visokom nivou i, u tom smislu, kazao je da uskoro u Srbiji  očekujemo šefa italijanske diplomatije Luiđija Di Maja.

Šef srpske diplomatije podvukao je da je punopravno članstvo Srbije u Evropskoj uniji prioritet naše spoljne politike i strateško opredeljenje, zahvalivši Italiji na podršci koju nam na tom putu pruža, kao i na stavu ministra Di Maja, iskazanom prilikom otvaranja Klastera 4, da naša zemlja ima pun potencijal da napreduje ka EU.

Sagovornici su razgovarali i o stanju dijaloga Beograda i Prištine, a ministar Selaković je ponovio da je naš cilj postizanje kompromisnog, održivog i obostrano prihvatljivog rešenja, dok ponašanje i postupci druge strane to ne pokazuju, kao što je zahtev Prištine za članstvo u Savetu Evrope.

Na kraju, Selaković je zahvalio ambasadoru Lo Kašu na veoma zapaženom angažmanu, dobroj saradnji i unapređenju odnosa dve zemlje tokom njegovog mandata u Srbiji, i poželeo mu uspeh i nastavku karijere.

31.05.2022. - 15:21

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić položio je danas zakletvu na Jedanaestoj posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu i stupio na dužnost u drugom mandatu.
"Dame i gospodo, Vaša svetosti, poštovani predsedniče, poštovani člane Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovana predsednice Republike Srpske, uvaženi predstavnici verskih zajednica, dragi prijatelji, poštovani predsednici Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, vaše ekselencije, predsednice Ustavnog suda i Vrhovnog kasacionog suda, predsednice Vlade, članovi Vlade Republike Srbije, predsedniče Pokrajinske skupštine AP Vojvodine, predsedniče Pokrajinske vlade AP Vojvodine, dame i gospodo, dragi prijatelji, ne postoji veća čast, veća obaveza, a nema ni većeg ponosa od onog koji ti daje činjenica da vodiš svoju zemlju niti lepše dužnosti od te da je sa ponosom predstavljaš.

Sve to, i obavezu, i dužnost, i čast, i ponos, dobio sam od građana na izborima. Oni su izraz volje ubedljive većine, koja je mene i najveći deo vas nanovo zadužila da svoj posao obavljamo ne uvek onako kako čak i ta većina želi, već da činimo sve ono što je u najboljem interesu Srbije.

Želim da budem predsednik svih i predsednik za sve, da budem prvi po obavezama i poslednji po privilegijama, da radim više, da ne tražim ništa za sebe, ali da tražim sve, apsolutno sve za našu Srbiju.


Veliki Konfučije je rekao da kompromis može da se pravi sa svim osim sa idealima i to je ono što nameravam da sledim, a meni je ideal Srbija i dobrobit njenih građana. To ujedno određuje i prioritete mog drugog mandata, one koji su, čini mi se, i pre polaganja zakletve bili javni i jasni i koji glase: mir, stabilnost, nezavisnost u odlučivanju, sloboda Srbije, sigurnost, zdravlje, Evropa, rad, rad i rad.

Srbija jeste i biće, da parafraziram Marka Aurelija, cara, filozofa, upravo ono i samo ono što mi od nje napravimo. Ona je proizvod naših misli, naših snova i naših dela, naš ideal, naš cilj, naša svest, znanje o tome gde smo i geografski i istorijski i velika pažnja o tome da nikada ne pobrkamo, kao što nam se toliko puta u istoriji dešavalo, istoriju i realnost, geografiju i realnost, puste želje i realnost.

Danas imam čast, ali i nemerljivu obavezu, da vam se obratim kao predsednik čiji drugi mandat počinje u prelomnim vremenima moderne istorije. Ne postoji teža, ali ni uzvišenija dužnost od ove na koju danas po drugi put stupam. I ne postoji cilj koji je zahtevniji, ali i časniji od cilja da Srbija nastavi svojim putem, jedinstvenim, u budućnost kakvu je odavno svojim žrtvama i odricanjima zaslužila.

Preuzimam predsedničku dužnost u vremenima u kojima je osnovna premisa, u gotovo čitavom svetu, postala da su drskost i bezobrazluk čin hrabrosti, a smirenost i strpljenje odraz straha. Živimo u vremenima kada svi glasno govore, a malo ko sluša i još ređe čuje. Glasovi razuma su sve tiši, a vizija budućnosti celog čovečanstva sve maglovitija i udaljenija.


Danas je, možda više nego ikada, ceo svet željan istine i pravde. Iste one pravde koja je utkana i u prve reči naše prelepe nacionalne himne i koja još uvek stoji kao imperativ bez kojeg nema napretka ni dostojanstvenom čoveku, ni celom svetu. Za takvu istinu i za takvu pravdu uvek ću da se borim, jer nema težeg, ali ni časnijeg puta od toga.

Svet možda nikada više neće biti isti, ali vam ukazujem na činjenicu da ćemo bar mi pokušati da ostanemo snažni, samouvereni i nepokolebljivi u svojoj principijelnosti, da ćemo kao zemlja nastaviti da radimo za opštu dobrobit, dok hrabro grabimo napred, uprkos svim nedaćama, kao što smo to činili i do sada.

Ne postoji, stoga, dovoljno velika reč za našu Srbiju, koja je oduvek stajala na raskršću različitih civilizacija, vera i kultura, čime je obogaćena na najbolji način, koji nas podstiče da to nasleđe čuvamo i danas još jače, čvršće i odlučnije nego ikada pre. Isto tako, preko nas su se odvajkada ukrštali putevi tuđih interesa i ambicija, osvajanja i povlačenja, ali i naših pobeda i poraza, koji su ostavili duboke ožiljke u celokupnom bivanju Srbije. Mnogi su kod nas dolazili bez poštovanja i obzira, a odlazili sa skrivenim ili otvorenim divljenjem prema našem malom, a tako velikom narodu i prema našoj maloj, a tako ponosnoj Srbiji.

Baš kao i ovo Miroslavljevo jevanđelje, i naša zemlja je imala čudan i težak istorijski put. Pokolenja Srbije su se kalila kroz najteže trenutke tokom dugih vekova, neretko sama, ali uvek uspravna. Upravo ta pokolenja, koja su kroz istoriju pokazivala neverovatne ljudske, vladarske, umetničke, vojne, moralne i duhovne visine, utkala su ovaj nesalomivi, slobodarski, ponekad čak prkosni duh u sve sadašnje i buduće naraštaje našeg naroda.

Da stvari konkretizujem, svet se pred našim očima na dnevnom nivou dramatično menja, nikada više i nikada brže. Napad na Ukrajinu je prekretnica u međunarodnim odnosima. Sa jedne strane, Rusija je želela prekid dominacije, kako kažu, zapadne i tvrde i meke moći, sprečavanje daljeg širenja NATO-a, velika Kina ne želi status quo, tj. nedodirljivost zapadne snage i bezuticajnost svih drugih, dok, sa druge strane, Zapad želi očuvanje sopstvene prevlasti u svetu, istovremeno se pozivajući na kršenje međunarodnog javnog prava, kako od strane Rusije, tako i od njihovih drugih protivnika, poput Narodne Republike Kine.

Tačno je da je napadom na Ukrajinu pogaženo međunarodno javno pravo, ali je takođe tačno da se to dogodilo desetinama puta u savremenom svetu, te da su ključni protagonisti i današnji veliki borci za poštovanje normi međunarodnog javnog prava bile neretko i zapadne sile. Uostalom, mi ovde, u Srbiji, to na najbolji mogući način možemo da potvrdimo. Naša zemlja je 1999. godine napadnuta bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a da naša zemlja pre toga nije okupirala nijednu drugu. Našoj zemlji posle toga otimano je i dalje. Uprkos postojanju Rezolucije 1244 i postojanja u pravnom poretku te rezolucije, i dalje nam otimaju deo naše teritorije tvrdeći da su u pravu, a mi, ako slučajno kažemo da mislimo drugačije, tog trenutka više nismo za budućnost, nismo dovoljno demokrate, ne razumemo sadašnji trenutak, već se bavimo suviše prošlošću. Kada bi to neko drugi učinio, on bi odmah bio neko ko ruši međunarodni pravni poredak, ko ruši sve institucije i ko ruši mir u svetu.

Ponosan sam na Srbiju danas, koja se ponaša u skladu sa principima međunarodnog javnog prava, koja ume da osudi kršenje međunarodnog javnog prava, nedvosmisleno i jasno. Ali sam ponosan i na Srbiju u kojoj nema ni antizapadnog niti rusofobnog ponašanja. Kod nas su dobrodošli i Dostojevski, i Šekspir, i Gete, i Hemingvej. To je nešto na šta Srbija može da bude ponosna pa makar bila i jedna od retkih zemalja u savremenom svetu.

Ovo sam sve rekao ne zato što je iz ovoga moguće izvući pragmatične zahteve delovanja, već da i kao predsednik Republike, baš onako kako to sebi dozvole svi drugi građani Srbije, spasem dušu i kažem šta mi je na srcu. I da ne mislite da to što svi znate ja ne znam. Znam, neretko znam bolje od svih ostalih. Neretko to vidim i osećam bolje od svih ostalih. Ali to ne rešava naš problem i to nijedan od problema u budućnosti neće da reši. Politika vođenja zemlje nije politika želja, već politika mogućeg, politika realnosti.


Ja sam razgovarao sa jednim, od danas najvećim evropskim liderom, sedam sati smo razgovarali i valjda je čovek želeo da me sluša i osetio sam potrebu da ispričam sve što mi je na duši, da izgovorim sve - kako se mi Srbi osećamo kada vidimo šta su nam činili po pitanju Kosova i Metohije i po svim drugim pitanjima na Balkanu. Slušao me je pažljivo taj veliki lider, mnogo umniji od mene, sa mnogo više znanja, veliku zemlju vodi, i negde oko tri ujutru mi je rekao: „Hajde sada, Aleksandre, da presečemo ovo.“ Rekoh, slušam Vas, dragi prijatelju. On je rekao: „Nisam u svemu saglasan sa tobom, ali da kažem da si za 80, možda čak i 9o odsto stvari koje si izgovorio u pravu. I šta ćemo sada? Vodiš jednu zemlju, predsednik si zemlje, dovoljno si pametan da znaš da, bez obzira na nepravde kojih je u svetu mnogo, postoje stvari koje se neće menjati. Ti mišljenje moje zemlje da promeniš ne možeš. Možemo da se kajemo naknadno, ali to nikada nećemo da priznamo, jer veliki to ne priznaju. Za nas suze kajanja i greške ne postoje, one su predviđene za vas, manje zemlje. Ostaje da vidimo šta je to što možeš da uradiš da spasavaš svoju zemlju u budućnosti. Ostaje da se vidi šta je to što možeš da napraviš, da osiguraš budućnost za mlade naraštaje u tvojoj zemlji, šta je to što možeš da prihvatiš kao realnost i šta je to što možemo da napravimo zajedno.“ Ja sam prvi put čuo od nekoga, od zapadnih lidera, da je rekao negde, ne direktno, ali negde je rekao: „U redu, nismo uvek svi mi najsrećniji sa svim što smo činili u prošlosti, ali sa time morate da se pomirite.“ Makar nešto smo dobili, makar neku vrstu ličnog zadovoljenja sam dobio te noći koja, naravno, za našu zemlju ne znači ništa. Ali, u pravu je taj veliki lider kada je rekao da moramo da budemo posvećeni budućnosti, da moramo da brinemo o budućnosti, da gledamo šta ćemo sa našom decom, jer oni nisu dužni da plaćaju ni dugove naše generacije, ni dugove koje su nam ostavili naši roditelji, ni naši pradedovi, niti bilo ko drugi. Njima moramo da ostavimo što je moguće čistiju situaciju za budućnost, da oni ne moraju da razmišljaju sa kim će da ratuju sutra i sa kakvim će sve nestabilnostima i problemima da se suočavaju.

Upravo u skladu sa tim, želim da kažem da se radujem skorom formiranju novog parlamenta. Nadam se da će se uskoro završiti sve izborne radnje i čak ne želim da odgovaram onima koji su iznosili besmislene tvrdnje kako sam birao pred kojim parlamentom ću da polažem zakletvu, jer sam postao predsednik 31. maja i ovo je bio jedini dan kada sam mogao da polažem zakletvu. Šta da radite, jer šta god nekada učinio i kako god učinio, nikada neće biti dovoljno dobro ili dovoljno loše da bi svi bili zadovoljni.


Formiranje nove Vlade je, rekao bih, od presudnog značaja i imajući u vidu situaciju u kojoj se nalazimo, tešku situaciju, mi već danas svi zajedno moramo da razmišljamo o tome. To ne mogu sam, iako sam neko ko je dobio veliku podršku naroda, već je potrebno Vlada da to radi, a svakako će to raditi ona koja bude imala puni legitimitet, a ne u tehničkom mandatu, snažnije i jače.

Moramo da se bavimo i novim sankcijama i novim čudima, u kojima opet možemo da budemo oštećeni pa ćemo morati da molimo naše evropske partnere da nam po tom pitanju pomognu, ali to je već pitanje za njih. Upravo u skladu sa tim, očekujem da nova Vlada Srbije bude formirana do kraja jula meseca, a ja ću sa radošću krenuti u intenzivne konsultacije sa predstavnicima svih političkih stranaka u zemlji koje su ušle u narodni parlament, čim bude formiran novi saziv Narodne skupštine Republike Srbije.

Želim da kažem da sam uveren da će nova Vlada prihvatiti neke od saveta i mojih molbi. Verujem da će mandatar doneti odluku da Vlada bude manjinski inkluzivna, da uključimo što je moguće više pripadnika ne samo srpskog naroda, već da u toj Vladi budu i Mađari, i Bošnjaci, da budu u njoj i Hrvati, i Romi, i predstavnici svih nacionalnosti koji žele dobro ovoj zemlji i koji imaju samo jednu otadžbinu ili jednu domovinu, a to je Srbija, koju beskrajno vole baš onako kako je volimo mi  i koji ovde planiraju da žive, i oni i njihova deca, baš kao što to planiramo i mi.

Hoću upravo na tome da se zahvalim svim predstavnicima, ja čak ne volim ni da izgovaram u formalno - pravnom smislu, znam da se to tako kaže, predstavnicima nacionalnih manjina, ali rekao bih ljudima, divnim građanima, narodima koji ne pripadaju većinskom narodu, a koji su uvek bili uz Srbiju, pomagali Srbiji i zajedno sa nama delili dobro i zlo i zajedno sa nama rešavali sve muke i probleme sa kojima smo bili suočeni.


Ono što očekujem od naredne Vlade, ali čemu ću se i kao predsednik Republike posebno posvetiti, jeste pod jedan – naš evropski put. I sad izvinite, pošto znam da za tako nešto neću dobiti aplauz, upravo ću zbog toga tome najviše prostora da posvetim. Volim ponekad da se inatim, da budem džangrizav, ponekad kočoperan, ali ne zbog sebe ili zato što mi je to zbog bilo kakvih poena potrebno, naprotiv, na tome se poeni gube, već zato što mislim da činim dobru stvar za Srbiju.

Mi, kada govorimo o Evropi, ona nam služi kao poštapalica, ona nam je postala negde obavezni deo usputnog pominjanja, ali i nešto što najlakše možemo svakoga dana da kritikujemo, napadamo, ali da opet, kada dođe popodne ili veče, razmišljamo kako i koliko ćemo sutra podrške i pomoći da tražimo. Ma koliko da sa pravom kažemo da oni nisu uvek fer prema nama, a ne mislim da su uvek fer prema nama, posebno kada je reč o političkim zahtevima, isto tako ni mi nismo fer prema njima. Lako nam je i lepo da uzimamo novac poreskih obveznika iz Evropske unije i mnogo se dobro osećamo ako ni hvala na to ne kažemo. Lako nam je, lepo, da prihvatamo ono što nam odgovara, ono što nam se dopada, ali nam nije lako i lepo da čujemo reči kritike kada nam se nešto ne sviđa.

Evropska unija ne sme da bude sintagma poštapalica, ona ne sme da bude nešto što je ušlo u rečnik tek onako, već mora da bude naše opredeljenje. Upravo zbog i trgovinske razmene, investicija, ali i zbog toga što želimo da pripadamo tom tipu društva, moraćemo mnogo toga da uradimo i u oblasti vladavine prava, dalje demokratizacije našeg društva, medijskih sloboda i svega drugog. Naravno da preteruju kada govore da ne može da se čuje drugačije mišljenje, naravno da ponekad to koriste za svoje političke potrebe, ali je takođe tačno da i mi uvek možemo bolje, i to ne zbog njih, već zbog nas.

U skladu sa tim, dolazimo do onoga na šta sam se danas zakleo, na Ustav Republike Srbije, dolazimo do ključnog političkog pitanja za nas, a to je pitanje Kosova i Metohije. Povezano sa ukrajinskom krizom, pitanje Kosova i Metohije biće još istaknutije i još teže za nas za rešavanje. Šta god vam govorili, sa bilo koje strane, šta god vam rekao bilo ko sa zapada, Kosovo i Metohija biće veća i važnija tema upravo i zbog onoga o čemu je nedavno govorio predsednik Putin.

Oni će vam reći da to nije tako i da Kosovo nije ni slično kao neki drugi primeri u svetu, to će vam ponavljati besomučno. Što vam više to ponavljaju, vi vidite da ih to više muči. Upravo zbog toga ćemo se suočavati. Izvinjavam se što govorim istinu svima, i vama u sali, i njima koji ovo slušaju. Da li stvarno mislite da sam toliko naivan kad mi deset puta kažete da vas se to ne tiče i da vam to nije problem, da meni, političkom veteranu, to pokušate da prodate? Vidim koliko vas to boli. Možete da mislite koliko to onda boli nas, koliko to boli ovu zemlju, koliko to boli srpskog čoveka, koliko to boli svakoga u ovoj zemlji. Svakog dana moramo da slušamo pritiske da biste vi zadovoljili svoje interese, ni jednog sekunda ne razmišljajući o našim interesima. Tu imamo problem i što nemamo baš ni sa kim da razgovaramo u želji da dođemo do kompromisa, u želji da tražimo kompromis.

Takođe, znam da ovo niko ne želi da sluša u Srbiji, ali mi moramo da tražimo kompromis. Mi moramo da se borimo za kompromis. Mi moramo da čuvamo naš narod na Kosovu i Metohiji. Mi moramo da brinemo o životima naših ljudi, naših staraca, njihove dece i njihove dece koji i dalje žive na Kosovu i Metohiji, koji i dalje vole srpsku zastavu, koji i dalje govore srpskim jezikom. Zbog toga moramo da tragamo za kompromisom.

Danas, kada o tome govorimo, i danas ne izvršavaju presude svojih organa da Visokim Dečanima vrate ono što Visokim Dečanima pripada i niko se zbog toga mnogo ne sekira. Imali smo prvi put saopštenje Kvinte koja je iskreno kritikovala stav albanskih vlastodržaca u Prištini da ne dozvole Srbima da se izjasne na izborima za predsednika i za parlament Srbije. To je trajalo pola dana. Dan posle toga mogli su da nastave da rade sve isto što su radili, jer uvek će imati njihovu podršku i niko ne treba da ima bilo kakvih iluzija po tom pitanju.

Onda dolazimo do pitanja koje je sa tim povezano. Na koliko razumevanja mi možemo da naiđemo i na koliko racionalnog prihvatanja naših argumenata možemo da naiđemo kada kažemo - pa, čekajte, vi očekujete od nas da se jednako snažno opredeljujemo protiv Ruske Federacije? Sada ostavite po strani sve naše tradicionalne odnose, ostavite po strani i sve drugo, što mi nemamo problema u snabdevanju gasom, sigurnosti snabdevanja, što imamo dobre odnose, sve to po strani ostavite, pa kako mislite, ljudi, da, s jedne strane, svakoga dana govorite o teritorijalnom integritetu, o zaštiti teritorijalnog integriteta kao vrhovnom principu međunarodnog javnog prava, a da onda nama kažete – vi, Srbi, zaboravite poštovanje vrhovnog principa međunarodnog javnog prava, ali gledajte da se još gore nego mi, a zbog svega što se u svetu zbiva, odnosite prema Ruskoj Federaciji. I nema problema što oni neće da budu za vas u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija po pitanju vašeg teritorijalnog integriteta, jer dobro je za vas da zaboravite na svoj teritorijalni integritet.

Ja molim samo predstavnike tih zemalja da budu bar malo fer prema Srbiji pa da kažu – razumemo vašu tešku poziciju, ali, nema problema, mi vas teramo u to. To je jezik koji možemo da razumemo. Ne znači da ćemo da poslušamo, ali to je jezik koji je mnogo manje licemeran nego ovaj koji nam govori o tome da je to pravda, da je to pravično i da je to pošteno, jer da je to pravično, pošteno i da je to pravda, ne biste tako lako razorili teritorijalni integritet i razarali teritorijalni integritet Srbije kao što ste to činili.

Znam ja, na sreću ili žalost, šta je to što se ljudima dopada i opet se vraćam i opet vam ponavljam, ovo sam izgovorio da spasem dušu, da znate da je imam, pošto znam da mnogi misle da je nemam, i da znam ove stvari, uglavnom bolje od većine, da ne kažem slučajno od svih, ali sutra mi moramo da imamo dovoljno goriva, moramo da imamo i dovoljno hrane, moramo da imamo i nove bolnice, moramo da imamo i nove fabrike i moramo da držimo najbolje odnose sa našim zapadnim partnerima i da budemo tvrdo, čvrsto, istrajno i snažno na evropskom putu.

Nova Vlada mora brzo da se formira i zbog toga što je neophodno da se hitno, hitno bavimo predstojećom zimom i snabdevanjem Srbije, pre svega, energentima. Situacija je alarmantna i zato je važno da u najkraćem mogućem roku Vladu formiramo, da bismo mogli da se posvetimo tome, da bismo mogli da izdvojimo veliki novac i da obezbedimo sigurnost za građane Srbije tokom predstojeće zime.


Mi imamo stabilne javne finansije zahvaljujući celoj Vladi, Ministarstvu finansija, Narodnoj banci Srbije, zahvaljujući dobrom radu, stabilnosti, koju smo čuvali sve vreme. Za nas je od velikog značaja da tu stabilnost sačuvamo.

Hrana. Imamo je dovoljno i imaćemo je dovoljno. Svi pokušaji destabilizacije srpskog tržišta propašće zato što mi nikoga ne obmanjujemo. Mi nikoga ne lažemo kada kažemo da imamo dovoljno šećera, ulja, pšenice, suncokreta, kukuruza i svega drugog što je neophodno za normalan i pristojan život.

Veliki su i ključni, suštinski, reformski zadaci pred Srbijom, koji će da bole mnoge - od nove i mnogo ozbiljnije i odgovornije energetske politike, obrazovanja i nauke, koja mora da bude suština, stub napretka Srbije u budućnosti. Tu bih posebno zamolio Vladu da se ne plaši reakcija oko šireg, sveobuhvatnijeg i ubedljivijeg, uverljivijeg uvođenja dualnog obrazovanja u naš obrazovni sistem, jer su svi bežali od toga. Najlakše je čekati samo kada će sledeća plata i koliko Ministarstvo finansija može da obezbedi para, a da pri tome ne vidimo koliko zaostajemo za Nemačkom, Austrijom, Švajcarskom i koliko, u stvari, nismo spremni sebe da menjamo, ali smo spremni sve druge da menjamo.

Nastavićemo, jer država mora da nastavi sa ulaganjem u zdravstvo, jer zdravstvo postaje jedan od stubova kako razvoja, tako i opstanka naše nacije. Dalja digitalizacija, razvoj robotike, veštačke inteligencije, ali i briga o klimatskim promenama i zaštiti životne sredine. Imamo mnogo partnera, od Norvežana do EU, do SAD, sa kojima smo ušli u značajne projekte iz pitanja energetske sigurnosti, bezbednosti, kao i zaštite životne sredine, a koje treba produbiti.

Što se tiče pitanja naše vojske, kao vrhovni komandant trudiću se da naša vojska, svojim uticajem, bude snažnija, da bude garant bezbednosti, mira, sigurnosti i stabilnosti. Slušali smo prethodnih meseci bezbroj puta kako će Srbija, tobože, nekoga da napadne, kako će srpska vojska nekoga da ugrožava. Lagali su danima, nedeljama, koliko već traje ova kriza u Ukrajini, devedeset šest dana. Devedeset šest dana, svakoga dana ste po stotinu puta i na stotinu mesta mogli da pročitate te laži. I posle devedeset šest dana niko nam još nije rekao izvinite. Niko nam još nije rekao - izvinite što smo lagali od prvog dana. I hvala Srbiji što se ponaša kao stub stabilnosti i što nikada nikoga nije ugrozila, i što nikada ništa ni od koga nije tražila, osim što je tražila da bude svoja na svome, da ima pravo da čuva svoju slobodu, svoje nebo i svoju zemlju, sama, bez ičije pomoći.

Srbija će, uveren sam, dragi prijatelji, čuvati ljubomorno svoju vojnu neutralnost. Mi nismo politički neutralni. Mi se nalazimo na evropskom putu i znamo svoje obaveze, ali svoju vojnu neutralnost mi moramo da čuvamo. Svuda oko nas su ili NATO zemlje ili teritorije na kojima se nalazi NATO. Ne postoji ni jedna teritorija, entitet, zemlja do Srbije, pored Srbije, koja nije u NATO.

Srbija je kao malo ostrvo i neki obično to govore ili navode kao problem. Ali, da vam kažem, šta je problem u tome što verujete svom narodu, što verujete junačkom genu svojih građana da smo bili i da ćemo biti u stanju da čuvamo svoju zemlju i da ne želimo da pripadamo bilo kojem vojnom bloku, da želimo samo da imamo pravo da čuvamo svoje granice, da čuvamo svoju zemlju, da imamo svoje vojnike i da štitimo svoje nebo? I Srbija ima danas i finansijski više snage da sačuva svoju zemlju nego što je imala ranije. I Srbija danas više nikome ne bi bila lak plen kao što smo, nažalost, uprkos našem velikom srcu, bili lak plen 1999. godine.

I to je nešto na šta sam ponosan. Dakle, nikoga ne napadamo, nikoga ne ugrožavamo, ali vam garantujem jednu stvar, a to je da se niko neće drznuti i niko, onako lako kako je nekada krenuo, zadovoljavajući svoje geopolitičke interese, više neće smeti da krene na Srbiju, ne zato što nas neko voli ili ne voli i ne samo zato što danas nema takve interese, kao što je imao nekada, već zato što je Srbija snažnija. A snažnija je zahvaljujući narodu i građanima Srbije koji su ulagali u svoju vojsku, koji su verovali u svoju vojsku i koji znaju da je put neutralnosti put u budućnost za Republiku Srbiju i za naše građane.

Ono što je takođe važno, to je da će plate i penzije da rastu, inflacija ne sme da pojede. Uvezena inflacija, najvećim delom uvezena inflacija, ne sme da pojede njihova primanja, jer smo se borili za bolji životni standard građana i Vlada će, po tom pitanju, morati naporno da radi i penzije da prate plate.

I ono što je takođe važno, i bez čega nama nema budućnosti, a o čemu svi pričamo, da se malo našalim na naš račun. Mi, svi, kada odemo na televiziju, svi, svi mi predsednici, premijeri, ministri, svi analitičari, svi kritičari, svi, ko god se pojavi negde, uvek ode pa kaže: „Eto, selo nam je pusto“. Hajde, vrati se u selo. Hajde, otiđi u selo. Na kraju shvatite da nam je mnogo lepo u gradovima. Živimo u gradovima, normalno. U celoj Evropi, u celom svetu je takav trend i neće se promeniti. I nisu ljudi koji žive u gradu lošiji od onih koji žive u selu i obrnuto, nisu ljudi koji žive u selu lošiji od onih koji žive u gradu. I uz sve naše napore, i uz sve to što smo učinili, teško ćemo uspeti da promenimo taj trend.

A onda sa iste strane slušate o tome kako i koliko dece imamo, nedovoljno je dece, nemamo kome da ostavimo zemlju. A onda, šta god da kažete po tom pitanju, bićete predmet kritike, jer će vam reći da ste nekoga uvredili zato što želite da podstičete natalitetnu ili pronatalitetnu politiku, zato što ste nekom neko pravo uskratili. Ne ljutite se. Mi danas imamo mnogo više i popularnije su nam i televizijske emisije i novinski članci o kućnim ljubimcima, nego o deci.

Izvinite što ovo moram ja da vam kažem, kao predsednik Srbije, izvinite što niko drugi nema hrabrosti da to kaže, jer zna da će da bude linčovan. Ja sam stotinama puta linčovan i nemam problem sa tim. Divni su kućni ljubimci. I pas, i mačka, i papagaj, i konji, ko ih ima na selu, divni, svakog od njih volite na svoj način, ali ljudi, mi ne možemo da preživimo, nama budućnosti nema ako ne budemo imali više dece. Nema nam budućnosti, možete da govorite šta hoćete, neće nam opstati zemlja.

Zato, očekujem od Vlade da nastavi sa merama podsticanja nataliteta. I to nije uvreda za bilo koga. Postoje ljudi koji ne mogu da imaju decu, postoje ljudi čiji je izbor da ne žele da imaju decu, ali mi, kao društvo i država, moramo da se pobrinemo da imamo one koji će da produže život državi. Država bez građana ne može da postoji.

I vraćam se ponovo, još ću nekoliko reči o komšijama i o onome što nam je činiti.

Za nas je veoma važno to što smo postigli u prethodnom periodu. Sa našim mađarskim prijateljima imamo najbliže i najbolje moguće odnose, govorim sa mađarskom državom, najbliže, istorijski najbliže odnose, i to je nešto što moramo da čuvamo i da gajimo. Imamo veoma dobre odnose i sa Rumunijom i Bugarskom, u širem regionu i sa Grčkom i Turskom. Imamo, zahvaljujući inicijativi Otvoreni Balkan, za koju ću se svim srcem zalagati i boriti, verovatno najbolje u istoriji odnose sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Posebno bih se zahvalio i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Njegovoj svetosti patrijarhu Porfiriju na izuzetno mudrim odlukama koje je doneo i time dodatno doprineo prijateljstvu i bratstvu koje imamo sa makedonskim narodom. To je nešto o čemu će istorija, Vaša svetosti, da sudi, a ne dnevni izveštaj.

Zahvaljujući Vama i zahvaljujući politici koju smo vodili, danas je Srbija najpopularnija zemlja u Severnoj Makedoniji, kod njihovog stanovništva, mi danas ih osećamo kao braću i nemamo ni jedan problem u tim odnosima i to je velika stvar koju smo uspeli da napravimo.

Sa Albanijom odnosi su nam sve bolji, sve snažniji, sve jači. Ono gde ćemo morati mnogo pažnje da posvetimo, to su naši odnosi sa Zagrebom, sa Hrvatskom, da pokušamo da mnogo toga izmenimo, da se saglasimo konačno da ni na šta iz prošlosti ne gledamo na isti način, da su nam pogledi u prošlost drugačiji, različiti, ali da pokušamo da pronađemo iste naočare i iste dvoglede za budućnost i da vidimo šta je to što možemo zajednički da uradimo. Vrata Beograda i kapije, i vrata Predsedništva, biće uvek otvorena za dobar dijalog i razgovor sa Zagrebom.


Isto očekujem i sa političkim Sarajevom, ali oni moraju da znaju da ćemo mi uvek štititi interese međunarodnog javnog prava, to su interesi Srbije, poštovanje Dejtonskog sporazuma, poštovanje Ustava BiH, integriteta BiH, ali da ćemo uvek tražiti da nema menjanja Dejtonskog sporazuma bez saglasnosti sva tri naroda i da ćemo, razumljivo, biti uz Republiku Srpsku, dalje razvijati naše odnose, kad god možemo i ako možemo pomagati Republici Srpskoj i toga se ne stidimo, nikoga zbog toga ne ugrožavamo, jer ćemo se truditi da svima uvek i u svakom trenutku pružimo ruku podrške, ruku zajedništva i ruku pomoći.

Nekada se govorilo, moj otac je poreklom sa druge strane Drine, ja sam nekako slučajno u Beogradu rođen, pa Srbi sa one strane Drine su uvek govorili da nikada ljudi u Srbiji ne mogu da razumeju koliko Republika Srpska voli Srbiju. Ja bih danas rekao, posebno našim gostima iz Republike Srpske, da oni ne treba da sumnjaju koliko ljudi u Srbiji vole Republiku Srpsku i da to nije ništa manje od onoga koliko Republika Srpska voli Srbiju.

Ono što je za nas važno, to je da sa Bošnjacima, uprkos svim političkim razlikama, uprkos tome da neko ponekad i ne želi da prihvati ispruženu ruku, da gradimo dobre, prijateljske i bliske odnose. To moramo da radimo i zbog velikog broja Bošnjaka koji žive u našoj zemlji. Događaji iz Priboja više nikada ne smeju da se ponove.

Reći ću vam samo jednu stvar iz koje najbolje vidite koliko ti ljudi vole svoju zemlju. Mi smo posle 37 godina, kao što smo uspeli posle mnogo decenija da izgradimo mreže autoputeva, pruga, bolnica, fabrika, mi smo posle 37 godina uspeli da donesemo dve zlatne medalje sa Evropskog prvenstva u boksu, ali jednu medalju nismo uspeli da donesemo.

Reč je o jednom Prijepoljcu, Mamić ili Memić, neće se naljutiti, Bošnjak je, koji se tako žestoko borio za Srbiju, tako svim srcem, u Jerevanu je bilo to takmičenje, da bih voleo da ste to mogli da vidite. I kad god bi donosio medalju, ogrnuo bi zastavu Srbije sa ponosom. Mi treba da budemo ponosni na našu bošnjačku braću i na sve one koji se bore za ovu zemlju i da zajedno sa njima gradimo tu budućnost. Sad bih ja, onako srpski, dodao, da začinim, jer mi bez toga ne možemo, bez teorija zavere kod nas Srba ne može, opljačkale ga sudije u borbi za medalju, preglasavanjem doneli odluku da je izgubio taj meč.

Mi ne možemo da menjamo čitav svet, možemo samo da ga prihvatimo takvog kakav jeste i da tražimo svoje mesto u njemu. Ono što možemo, ono što hoćemo da nastavimo, jeste da menjamo sebe, da gradimo svoju zemlju, u svakom smislu da je gradimo, u svakoj oblasti nauke, obrazovanja, zdravlja, ekonomije, infrastrukture, sporta, kulture.


Dizaćemo i građevine, jer one, po Ivi Andriću, ne menjaju samo izgled i značaj kraja u kome se nalaze, nego imaju duboke biološke veze sa narodom koji se njima služi. Između građevina i ljudskog naselja postoji prisna i nevidljiva veza, jedna složena i nejasna, ali stalna razmena međusobnih uticaja. Narod preko podviga svojih pojedinaca stvara građevine na sliku i priliku svojih najdubljih, često nesvesnih težnji i osobina, a te građevine polako i stalno utiču na karakter i navike naroda. Postajemo bolji, rekao nam je veliki pisac, gradeći sebe i svoju zemlju. To se ne odnosi samo na strukturalne građevine, već na sve ono što smo gradili i na sve ono što te tek treba da izgradimo.

To je onaj ključni cilj kojem ću posvetiti ovaj mandat, moj poslednji, da kada odem sa ovog mesta, znam da je Srbija bolja zemlja nego što je bila kada sam na njega došao. Nema žrtve koju neću zarad tog cilja da podnesem i nema stvari koju neću da uradim, truda na koji neću biti spreman. Zato što sa idealima nema kompromisa i to je jedina stvar sa kojom kompromisa nema. Sve ostalo je kompromisima podležno i kompromis je jedna lepa, a ne ružna reč. Na kraju, to je upravo zato što je i moj jedini ideal Srbija.

Stavljajući ruku na Ustav Republike Srbije i Miroslavljevo jevanđelje, preuzimam na sebe breme velike odgovornosti. To nije samo odgovornost prema ovoj generaciji građana Srbije, već i prema svojim velikim prethodnicima, a posebno prema pokolenjima koja tek slede. Veliki Njegoš kaže: pokolenja dela sude.

Živim u uverenju da će naša politika odoleti sudu vremena i da će buduća pokolenja, lišena emocija koje direktni učesnici i savremenici uvek i neizbežno imaju, sa bezbedne istorijske distance naše vreme objektivno oceniti kao vreme stabilizacije i uzleta Srbije.

Pre nego što završim, dragi prijatelji, hoću da se zahvalim svima. Hoću i vama ovde, iz ovog saziva parlamenta ili starog saziva parlamenta, jer vi ste doneli velike i važne promene za Srbiju. Vi ste ti koji ste se usudili da kažete – nećemo svu vlast u svojim rukama, hoćemo nezavisno pravosuđe. Bili ste jedini koji ste to smeli da kažete i napravite. Vi ste donosili najvažnije zakone, da spasavamo narod u vreme Kovida. Vi ste donosili najvažnije mere kada je trebalo Srbiju finansijski zaštiti i sačuvati. Mnogo toga dobrog uradili ste za naš narod i građane. Istorija je ta koja će da sudi, a ne neko na dnevnom nivou.


Hoću da se zahvalim svim bivšim predsednicima Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, koji su pružili ogroman doprinos napretku naše zemlje, koji znaju šta je država, koji svojim prisustvom i danas pokazuju da onaj ko zna jednom šta je država, nikada ne zaboravlja šta mu je dužnost i ne zaboravlja šta je država i uvek se drži osnovnih principa, da država i interesi države moraju da budu važniji od ličnih interesa. Zato hvala vama svima što ste danas ovde i beskrajno poštovanje moje imate za sve ono što ste činili za našu zemlju.

Hoću vama, poštovani prijatelji iz Republike Srpske da se zahvalim. Sa vama sam, Željka, Mile, mnogo toga radio u prethodnih pet godina, mnogo toga dobrog, čini mi se, učinili smo za naš narod. Sigurno je da smo pravili i greške. Hvala vam na tome što ste trpeli ponekad i moje drugačije stavove, što ste bili u stanju da razumete da ne moramo po svakom pitanju da imamo isto mišljenje, ali smo znali šta nam je cilj, a to je dobro za naš srpski narod i to uvek dobro za Republiku Srbiju i Republiku Srpsku. Hvala vam što ste me trpeli.

Vama hvala, Vaša svetosti, što ste uvek uz naš narod, što ste uvek tu da podelimo i dobro i zlo.

Hoću da iskoristim priliku da se zahvalim mojoj porodici kojoj nije bilo lako u prethodnih pet godina. Ne želim da kukumavčim, jer joj neće biti lakše ni u narednih pet godina, samo hoću da kažem Danilu, Milici i Vukanu da ih beskrajno volim i da tata ništa bez njih ne bi mogao.
        
Zbog svega navedenog, moliću se Bogu na isti način kako je to činila predivna Rebeka Vest dok su nacističke bombe padale na njenu domovinu: Gospode, dopusti mi da se držim srpski! Neka živi Srbija!"

Beograd, 31. maj 2022. godine
        

Davos, 25. maj 2022. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u švajcarskom gradu Davosu, gde je prisustvovao godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma. Tokom dvodnevnog boravka u Davosu, predsednik Vučić učestvovao je na sesiji Diplomatski dijalog na temu Zapadnog Balkana, kao i u diskusiji na temu Uspostavljanje mira, obnavljanje rasta i ostvarivanje održivosti.

Predsednik Vučić je preneo da je dominantna tema skupa u Davosu bila Ukrajina, kao i da su važne teme bile predstojeća zima i pitanja energenata, hrane i održivosti.

„Važno je čuti šta su planovi, do kada će se povećavati referentne stope, na koji način će igrati igru između rasta i spasavanja Evrope od inflacije, kao i šta je ono što Srbija može da učini i sačuva stopu rasta iznad proseka“, rekao je predsednik Vučić i dodao da se tema ukrajinske krize nadvila nad sve druge teme, da je primetna ogromna podrška Ukrajini, bez mogućnosti da se čuje bilo šta drugo.

"Nekada ste ovde mogli da čujete različite, drugačije stvari, dolazili su i Si Đinping i Angela Merkel, a sada je Davos postao mesto dominantno, isključivo zapadne orijentacije. O svemu ostalom je moguće razgovarati, ali u zadatim okvirima", naveo je predsednik Vučić. On je istakao da je u Davosu imao niz dobrih sastanaka sa brojnim evropskim i svetskim zvaničnicima, dodajući da je iskreno i otvoreno govorio o problemima.

Predsednik  Vučić je učestvovao na sesiji Diplomatski dijalog o Zapadnom Balkanu i preneo je novinarima da je Srbija na putu ka EU i da je zahvalna na podršci koju od nje dobija, ali da je potrebno da se razume i naša pozicija, a ne samo da se ponavlja šta se od Srbije očekuje.

"Suština je u tome da sam bio iskren, otvoren, govorio o problemima, ukazao na drugačije viđenje situacije u BiH od većine pristunih, kao i različite stavove u odnosu na Kurtija", rekao je predsednik Vučić i dodajući da ne može da otkriva detalje, ukazao je da su na skupu izneli potpuno različite vizije budućnosti Balkana. On je istakao da postoji poverenje između Beograda, Skoplja i Tirane, da raste ekonomska saradnja i sve, kako je rekao, ide u dobrom smeru.

Predsednik Vučić je naveo da je na marginama skupa razgovarao i sa predsednikom Republike Severne Makedonije Stevom Pendarovskim, a nakratko i sa premijerom Republike Hrvatske Andrejem Plenkovićem.

Predsednik se u Davosu sastao i sa predsednikom Vlade Crne Gore Dritanom Abazovićem i pozvao ga da se pridruži sastanku inicijative "Otvoreni Balkan" na Ohridu.

Na ovogodišnjem forumu predsednik Vučić imao je i niz bilateralnih susreta sa svetskim zvaničnicima, predstavnicima finansijskih institucija i vodećih kompanija u svetu.

"Mnogo sam razgovarao o tome kako možemo da se postavimo danas u svetu, a razgovarao sam i sa šeficom američke Eksim banke, o velikom zajmu u budućnosti za značajne energetske projekte, za solarne, a kasnije i hidroprojekte. To je bio odličan sastanak, kratak, ali konkretan. Verujem da ćemo uskoro izaći sa konkretnim planovima", rekao je predsednik Vučić.

Tokom boravka u Davosu, predsednik Srbije Vučić sastao se i sa osnivačem i izvršnim direktorom Svetskog ekonomskog foruma Klausom Švabom, premijerom Republike Grčke Kirjakosom Micotakisom i predsednikom Republike Jermenije Vaganom Hačaturjanom, sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima i globalnoj situaciji.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

20. maj 2022.
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas na 132. Ministarskom sastanku Saveta Evrope koji se održava u Torinu.

U obraćanju Selaković je podvukao da se spoljna politika Srbije zasniva na poštovanju načela međunarodnog prava, teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti država, kao i da smatramo veoma pogrešnim narušavanje ovih principa u slučaju bilo koje države, ali i u slučaju Srbije.

„Naš odnos prema ovim principima je veoma jasan. Iako se čini da su neke države vođene načelom „Quod licet Iovi non licet bovi" (Što priliči bogu, ne priliči volu), Srbija ostaje posvećena osnovnim principima međunarodnog prava“, naglasio je ministar. On je dodao da je poštovanje ovih principa danas važnije nego ikada, ujedno, ukazavši i da Komitet ministara Saveta Evrope u svojim odlukama i deklaracijama često eksplicitno insistira  na njima.

„Razmatranje zahteva tzv. Kosova za članstvo u Organizaciji, koji je pravno nedopustiv, dovelo bi u pitanje njen kredibilitet. Naglasiću da je ovakav potez Prištine za nas apsolutno neprihvatljiv, a na grubo kršenje našeg teritorijalnog integriteta bićemo prinuđeni da snažno odgovorimo svim raspoloživim diplomatskim sredstvima“, istakao je Selaković.

Ministar je naveo da Srbija podržava svaki angažman Saveta Evrope na KiM koji ima za cilj unapređenje standarda u domenu ljudskih prava, vladavine prava i demokratije, a koji je u skladu sa Rezolucijom Saveta Bezbednosti UN 1244 i statusno neutralnim pristupom Saveta Evrope.

Prema rečima ministra, prištinske vlasti nisu pokazale zainteresovanost za poštovanje obaveza preuzetih u dijalogu u Briselu, posebno kada je u pitanju zaštita prava Srba i drugih nealbanskih zajednica, na šta se konstantno upozorava i u izveštajima generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a.

„Zahtev za članstvo za Prištinu predstavlja politički cilj, a ne vrednosno opredeljenje i jeste pokušaj da se ova organizacija zloupotrebi. To je duboko u suprotnosti sa normama i pravilima Saveta Evrope, drugih međunarodnih organizacija i međunarodnog prava“, istakao je šef srpske diplomatije, dodavši da je ovo još jedan jasan pokazatelj da Priština nema nameru da do bilo kakvog rešenja dolazi putem dijaloga, već se po ko zna koji put odlučila za unilateralni pristup.

Selaković je kazao da se Srbija zalaže i promoviše načela i vrednosti Saveta Evrope, ukazujući da je to važan segment našeg puta ka članstvu u  EU, kojem smo u potpunosti posvećeni.

Ministar je naglasio da Srbija sa posebnom pažnjom prati posledice tragedije u Ukrajini, pre svega na civilno stanovništvo, kao i da će nastaviti da pruža humanitarnu pomoć i utočište onima koji se nađu na teritoriji naše zemlje.

11. april 2022. godine

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković doneo je Odluku o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kojom su opredeljena sredstva za sufanisiranje projekata organizacija i udruženja dijaspore u Republici Italiji i Republici Malti.

Projekti imaju za cilj upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta i unapređenje ekonomske saradnje Republike Srbije i Srba u regionu.

Odluka o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore dostupna je na sledecem linku https://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2022/04/

05.04.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je čestitku predsednika Republike Italije Serđa Matarele povodom pobede na predsedničkim izborima. U čestitki se kaže:

„Povodom Vašeg reizbora želim da Vam uputim najsrdačnije čestitke Republike Italije i moje lične, kao i želje za uspehom u izvršenju važnog zadatka koji Vam je poverio srpski narod.

Verujem da će u toku Vašeg drugog mandata naše zemlje imati dosta prilika da nastave da i dalje konsoliduju bilateralno partnerstvo, jačajući ga u svim oblastima od zajedničkog interesa.

Italija će se upravo u kontekstu ovog čvrstog i duboko ukorenjenog prijateljstva i dalje zalagati u korist evropskog puta Srbije, koji takođe ostvaruje značajan napredak u procesu regionalnog pomirenja, naročito u okviru dijaloga sa Prištinom pod okriljem Evropske unije.

Konstantno poštovanje principa i osnivačkih vrednosti Evropske unije dobija još veći značaj i vrednost u aktuelnom međunarodnom kontekstu, obeleženom neprihvatljivom ruskom agresijom na Ukrajinu.

U tom smislu, želim da Vam ponovim najiskrenije želje za Vaše lično blagostanje i blagostanje svih građana Republike Srbije”, navodi se u čestitki Serđa Matarele.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Na osnovu Uredbe Ministarstva zdravlja R. Italije (na snazi od 01.03. do 31.03.2022) od 01. marta 2022. ukidaju se tzv. Liste zemalja i usklađuju se pravila za ulazak na teritoriju R. Italije.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković sastao se danas sa šefom Delegacije EU Emanuelom Žiofreom i ambasadorima država članica EU akreditovanim u Srbiji.

Ministar Selaković upoznao je prisutne ambasadore sa Zaključkom Saveta za nacionalnu bezbednost, koji je Vlada Srbije usvojila 27. februara povodom situacije u Ukrajini.

Konkurs je otvoren od 23. februara do 9. marta 2022. godine.

Uvid u raspisane konkurse za sufinasiranje projekata mogu se pronaći na sledećim linkovima:

 http://www.mfa.gov.rs ili http://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

16. feb 2022.

Povodom predstojećih izbora u Republici Srbiji, raspisanim za 3. april 2022.godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (do 12. marta 2022. godine u ponoć), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu  obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećim izborima i potpis podnosioca zahteva.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje.

Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na izborima, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati orema mestu boravišta u inostranstvu.

Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak.

Zahtev-za-upis-u-JBS1.doc istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, odnosno pasoša, na zvaničnoj  https://upit.birackispisak.gov.rs/

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.”

Ministarstvo spoljnih poslova poziva državljane Republike Srbije koji žele da iskoriste svoje biračko pravo u inostranstvu da se obrate najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije.

КO IMA BIRAČКO PRAVO U INOSTRANSTVU

• Biračko pravo imaju punoletni državljani Republike Srbije koji žive u inostranstvu i imaju prebivalište u Republici Srbiji.
• Pravo da glasaju u inostranstvu imaju i državljani Republike Srbije koji na dan glasanja turistički ili poslovno borave u inostranstvu, ako su prethodno blagovremeno podneli zahtev za glasanje u inostranstvu.

КAКO MOŽETE GLASATI U INOSTRANSTVU

• Državljanin Republike Srbije može glasati u inostranstvu ako je upisan u Jedinstveni birački spisak Republike Srbije.

•  Molimo da pre prijave obavezno proverite da li ste upisani u Jedinstveni birački spisak. To možete učiniti na osnovu      jedinstvenog matičnog broja (JMBG) preko sajta Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu: https://upit.birackispisak.gov.rs/

• Provera se može obaviti i u prostorijama Generalnog konzulata prilikom podnošenja zahteva za glasanje.

• Ukoliko niste upisani u birački spisak, Zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak u Republici Srbiji možete preuzeti ovde/Zahtev-za-upis-u-JBS1.doc

• Zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak u Republici Srbiji možete  dobiti i u prostorijama Generalnog konzulata

• Pored zahteva, potrebno je priložiti i kopiju važećeg pasoša ili lične karte Republike Srbije.

• Ukoliko ste već upisani u Jedinstveni birački spisak, Zahtev za upis u birački spisak za glasanje u inostranstvu možete preuzeti ovde: /Zahtev-za-glasanje-u-inostranstvu.doc

• Zahtev za upis u birački spisak za glasanje u inostranstvu možete dobiti i u prostorijama Generalnog konzulata

• Pored zahteva, potrebno je priložiti i kopiju važećeg pasoša ili lične karte Republike Srbije.

• Zahtev mora biti popunjen čitko. Podaci moraju biti ispravni.

• Pogrešno uneti podaci mogu biti osnov za donošenje rešenja o odbijanju zahteva.

DO КADA SE MOŽETE PRIJAVITI ZA GLASANJE

• Zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak i zahtev za glasanje u inostranstvu može se preko Generalnog konzulata Republike Srbije u Milanu podneti najkasnije do ponoći 12. marta 2022. godine (molimo da zbog vremena potrebnog za obradu zahteve podnesete do 21:00).

KAKO POPUNITI RUBRIKU "BIRAČKO MESTO NA KOME SE GLASA"

Birači koji se nalaze na jurisdikcionom području GK RS Milano, u zahtevu bi trebalo  da navedu da paniraju da glasaju na biračkom mestu:

. Generalni konzulat R.Srbije u Milanu, Via Pantano 2

КAКO MOŽETE PODNETI ZAHTEV

• lično u Generalnom konzulatu

• kao preporučenu pošiljku - popunjen i potpisan zahtev, kao i kopiju srpskog pasoša ili lične karte možete poslati na adresu:                                    

Consolato Generale della Repubblica di Serbia
Via Pantano 2, 20122 Milano

• u elektronskoj formi - popunjen i potpisan zahtev, kao i srpski pasoš ili ličnu kartu, potrebno je skenirati i putem mejla poslati na adresu:

                                                         info@gkrsmi.it

OBAVEŠTAVANJE BIRAČA

• Biraču koji ispunjava uslove za glasanje će biti poslato obaveštenje o danu i vremenu održavanja izbora sa brojem i adresom biračkog mesta na kome glasa.

15.02.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uručio je danas, povodom Dana državnosti Srbije, odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama i tom prilikom poručio da slaveći Sretenje, činimo posvetu našim velikim prethodnicima i šaljemo poruku da želimo slobodnu, jaku, i modernu Srbiju.

Predsednik Aleksandar Vučić je istakao da Sretenjski ustav potvrđuje Кarađorđevu i Miloševu doktrinu da je Srbija država slobodnih seljaka, čije je pravo na imovinu potvrđeno najvišim pravnim aktom Кneževine.

7. februar 2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić prisustvovala je danas u Ženevi potpisivanju Sporazuma o uspostavljanju centra Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, prvog takvog u regionu Zapadnog Balkana.

Sporazum su u sedištu tog foruma potpisali direktor Кancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije Mihailo Jovanović i izvršni direktor zadužen za centre Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju Džeremi Jurgens.

Pomenuti centar u Srbiji biće 16. u mreži centara Svetskog ekonomskog foruma u svetu i prvi u regionu Zapadnog Balkana.

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić potpisao je Odluku o raspisivanju republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije, koji će biti održan 16. januara 2022. godine.

Biračko pravo imaju svi punoletni državljani Republike Srbije koji žive u inostranstvu, a imaju prebivalište u Republici Srbiji, kao i državljani Republike Srbije koji na dan glasanja turistički borave u inostranstvu, ako su prethodno blagovremeno podneli zahtev za glasanje u inostranstvu.

Državljani R. Srbije sa biračkim pravom, koji se nalaze na konzularnom području Generalnog konzulata R. Srbije u Milanu mogu da podnesu zahtev za glasanje u inostranstvu najkasnije do ponoći 25. decembra 2021. godine. 

Molimo da pre podnošenja zahteva proverite da li ste upisani u jedinstveni birački spisak. To možete učiniti na osnovu jedinstvenog matičnog broja (JMBG) i registarskog broja lične karte preko javnog portala MDULS: https://upit.birackispisak.gov.rs

a) ukoliko je lice upisano u Jedinstveni birački spisak u Republici Srbiji podnosi samo Zahtev za upis u birački spisak podatka da će birač glasati u inostranstvu:

     - Zahtev za upis u birački spisak podatka da će birač glasati u inostranstvu

b) ukoliko lice nije upisano u Jedinstveni birački spisak u Republici Srbiji,  podnosi dva zahteva:

     - Zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak u Republici Srbiji i

     - Zahtev za upis u birački spisak podatka da će birač glasati u inostranstvu

Zahtev za upis u birački spisak podatka da će birač glasati u inostranstvu potrebno je podneti bez obzira da li su građani - birači ranije glasali u inostranstvu.

Popunjen i potpisan zahtev, uz kopiju važećeg ličnog dokumenta Republike Srbije (prve strane pasoša ili obe strane lične karte), može se dostaviti na sledeće načine:

• lično u prostorijama Generalnog konzulata R. Srbije u Milanu (svakog radnog dana od 09:00 do      13:00 časova);
• elektronskom poštom na adresu: info@gkrsmi.it (sa naslovom "Referendum"), 
• poštom na adresu: Consolato Generale della Repubblica di Serbia, Via Pantano 2, 20122 Milano (MI)

Zahtev mora biti popunjen čitko. Podaci moraju biti ispravni. Pogrešno uneti podaci mogu biti osnov za donošenje rešenja o odbijanju zahteva.

18.11.2021.

U Muzeju Adi Dizajn u Milanu održan je Festival Etike 2021. Festival je organizovalo Udruženje Plana, čiji je cilj isticanje rada kompanija i fondacija kao i upoznavanje javnosti sa inicijativama i osobama koje rade na očuvanju planete i na međuljudskim odnosima na društvenom, urbanom, kulturnom i etičkom planu. Fondacija Novaka Đokovića dobila je nagradu za podršku edukacije dece u Srbiji.

Dodeljene su i dve važne nagrade za zalaganje u polju etike: Etico Ethical Award i Etika u društvu i na poslu. Prvu nagradu je dobila Fondacija Novaka Đokovića za podršku edukacije dece u Srbiji.

Serđo Kosta, koji je osnovao Udruženje Plana 1977. godine, izjavio je da je Novak Đoković opravdano izostao, s obzirom na to da igra ATP u Torinu, ali da mu je poslao pismo u kome se zahvaljuje u ime čitave Fondacije.

Kosta je veliki fan Đokovića ne samo kao sportiste, nego i kao čoveka koji poklanja veliku pažnju onima kojima je pomoć potrebna i koji vrlo često ne želi da reklamira ni da javno priča o podršci i pomoći koju pruža onda kada je najteže.

Novak je za vreme prvog talasa pandemije kovida 19 donirao Bergamskoj bolnici veliku novčanu pomoć, a o tome nije nikoga ni obavestio.

Generalni konzul Republike Srbije Radmila Selaković primila je nagradu u ime Fondacije Novak Đoković.

IZVOR: RTS

AUTOR: SANJA LUČIĆ, DOPISNICA RTS-A IZ MILANA

Ministarstvo spoljnih poslova – Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu donelo je Odluku o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu, koji imaju za cilj: upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta i unapređenje ekonomske saradnje Republike Srbije i Srba u regionu.

Sredstva u ukupnom iznosu od 44.140.000 raspoređuju se sledećim korisnicima:

Odluka o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore

Odluka o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu

Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, Arno Gujon, će u ime Ministarstva spoljnih poslova – Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, potpisati ugovore o sufinansiranju sa izabranim korisnicima, u kojima će se urediti međusobna prava i obaveze u cilju realizacije odobrenih projekata iz ove odluke.

18.03.2021. 

Republika Srbija, pridružena članica Frankofonije od 2018, tokom marta sa celom frankofonom zajednicom u svetu obeležava „Mesec Frankofonije“. Za sve ljubitelje srpske kulture i francuskog jezika, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije je pripremilo raznolik program, a Ambasada R.Srbije u Rimu vas poziva da otkrijete bogatstvo srpskog kulturnog i umetničkog izraza na francuskom jeziku. Pripremljeni sadržaj možete da pogledate klikom na na sliku.

Dana 15. februara 2021. godine Republika Srbija proslavlja Dan državnosti. 

Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije uputilo je čestitku koju možete videti u filmu Dan državnosti Srbije

Svim našim građanima koji žive i rade u Republici Italiji, našoj dijaspori u čitavom svetu i prijateljima Republike Srbije želimo srećan praznik. 

Kolektiv Generalnog konzulata Republike Srbije u Milanu.

Nacionalna kompanija Er Srbija započela je obnavljanje direktnih letova ka evropskim destinacijama. Od 2. februara 2021. povećan je broj nedeljnih letova na relaciji Beograd - Cirih, jer je došlo do delimičnog ublažavanja ograničenja putovanja. Takođe, počev od 1. marta 2021. godine obnoviće se letovi na relaciji Beograd - Ženeva koji će se obavljati ponedeljkom i petkom. Više informacija o navedenom letu možete saznati klikom na link ovde.

Detaljnije o letovima nacionalnog avio prevoznika Er Srbija možete videti na sajtu  www.airserbia.com

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Palati Srbija sa ambasadorima zemalja članica Evropske unije akreditovanih u Srbiji i šefom Delegacije Evropske unije Semom Fabricijem, sa kojima je razgovarao o temama poput dinamike pristupnih pregovora između Srbije i EU, stabilnosti u regionu, regionalnim projektima, kao i o Evropskom investicionom planu koji je Evropska komisija predstavila zajedno sa Paketom o proširenju.

Predsednik Vučić je i ovom prilikom potvrdio da saradnja sa Evropskom unijom i punopravno članstvo Srbije ostaju jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta naše zemlje. On je posebno naglasio da je Srbija u tom smislu iskreno posvećena daljim i dubljim reformama kojima pristupa sa odgovornošću i ozbiljnošću, te da kroz saradnju sa institucijama Unije i njenih članica nastoji da usvoji i primeni najbolje prakse.

„Srbija će nastaviti da se predano zalaže za mir i stabilnost u regionu kroz unapređenje bilateralnih odnosa sa susedima, kao i kroz jačanje regionalne saradnje uz poštovanje svih zaključenih sporazuma“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je evropska budućnost Zapadnog Balkana od izuzetnog značaja, kako za stabilnost celog regiona, tako i za bezbednost i dalji prosperitet EU.

Ambasadori su istakli da su deklaracije o zajedničkom regionalnom tržištu i zelenoj agendi Zapadnog Balkana, koje su potpisale Srbija i svi lideri regiona, toplo pozdravljene u Briselu i u zemljama EU, te da dobra i čvrsta povezanost i integracija regiona umnogome olakšava saradnju same Unije sa Zapadnim Balkanom u svim oblastima od zajedničkog interesa.

„Čak 70 odsto stranih investicija dolazi iz zemalja čiji predstavnici danas sede ovde“, rekao je šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici i dodao da Srbija može da bude sigurna da će EU nastaviti da pomaže, podržava i ulaže u srpsku ekonomiju. „Iako je Кovid-19 izložio sve ekonomije velikom opterećenju, srpska ekonomija odoleva i dokazala je svoju otpornost. Sa Ekonomsko-investicionim planom za Zapadni Balkan, EU će ostati najsnažniji partner Srbije za privredni oporavak, koji će podržati infrastrukturu, i zelenu i digitalnu tranziciju. Raduju nas najavljene reforme u oblasti vladavine prava, uključujući reforme pravosuđa i slobode medija. Upravo to predstavlja osnovu za ubrzanje procesa pridruživanja i mi ohrabrujemo novu Vladu da nastavi sa radom i realizacijom u ovom pravcu", istakao je Fabrici.

Predsednik Vučić je naglasio da Srbija visoko ceni to što je, uprkos brojnim izazovima sa kojima se suočava, EU uspela da održi pitanje proširenja na svojoj agendi, pogotovo kroz nedavno usvajanje nove, izmenjene metodologije pregovaračkog procesa.

„U tom smislu, očekujemo od Evropske unije da dinamika pristupnih pregovora Srbije prati i vrednuje naše reformske napore“, rekao je predsednik Vučić istakavši da je Srbija spremna da sa svojim evropskim partnerima nastavi da radi na sprovođenju reformi i brojnih zajedničkih projekata.

Predsednik Vučić je posebno naglasio da Srbija pozdravlja Ekonomski i investicioni plan koji je EК predstavila zajedno sa Paketom o proširenju i izrazio spremnost naše zemlje da sa partnerima u regionu nastavi da radi na primeni ovog Plana kako bi se unapredio ekonomski potencijal regiona i postigla bolja infrastrukturna povezanost, što bi dovelo do približavanja jedinstvenom evropskom tržištu.

„U tom kontekstu, nadamo se i skorom usvajanju Višegodišnjeg finansijskog okvira 2021-2027. godine, jer to znači i mogućnost korišćenja finansijskih sredstava namenjenih sprovođenju reformi, kako u Srbiji, tako i u regionu“, rekao je predsednik Vučić i još jednom istakao da Srbija ostaje na evropskom putu iskreno verujući u saradnju sa evropskim partnerima.

„2020. je bila izuzetno teška godina za sve, posebno zbog posledica Кovida 19. Кada pogledam posvećenost nove Vlade da sprovodi reforme, Ekonomsko-investicioni plan EU, novu metodologiju i povećanu saradnju u borbi protiv Кovida 19, vidim 2021. godinu sa mnogo povoljnijim izgledima za napredak u proširenju“, zaključio je Fabrici.

Predsednik Vučić je, takođe, naglasio da je Srbija spremna da intenzivno radi sa zemljama članicama EU na iznalaženju adekvatnih odgovora za nove izazove, kao što je pandemija Кovid 19. 

8.decembar 2020.godine

Udruženje novinara (UNS) pod podrškom Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova organizovaće, 29. decembra o.g, Desetu medijsku konferenciju dijaspore i Srba u regionu.

Konferencija će zbog pandemije KOVID 19 biti održana preko ZOOM aplikacije. Tema Desete konferencije će biti rad medija, organizacija i rad udruženja Srba iz regiona i dijaspore tokom pandemije izazvane virusom KOVID 19, te da li je i na koji način pandemija uticala na kvalitet rada i ekonomsku održivost medijske delatnosti Srba u dijaspori i regionu...

Брошура је доступна на следећем линку: 

SERBIA - Emerging tech development hub

Dana 03. avgusta 2020. godine produžena je do daljeg zabrana ulaska koju je Ministar zdravlja Republike Italije potpisao 16.07.2020. godine kojom se, počev od 16. jula uvode sledeća ograničenja kretanja IZ I KA inostranstvu: 

1. Zabrana ulaska u R. Italiju licima koja su u prethodnih 14 dana boravila/tranzitirala u R. Srbiji. 

2. Zabrana se ne odnosi samo na evropske državljane (EU, Šengen, UK, evropske mikrodržave) i članove njihovih porodica sa kojima žive u istom domaćinstvu (direktni srodnici (roditelji, deca, babe, dede, unuci, prababe, pradede, praunuci), supružnici, stalni partneri, partneri u okviru građanske zajednice), sa registrovanim prebivalištem u Italiji koje je prijavljeno pre današnjeg datuma. U svakom slučaju, ova lica podležu obavezi karantina. 

Sva fizička lica koja ulaze u Italiju, avionom, železnicom, morskim putevima ili drumskim, iako nemaju simptome, u obavezi su da odmah prijave svoj ulazak u Italiju Odeljenju za prevenciju zdravstvene ustanove koja je teritorijalno nadležna, i nalaziće se pod zdravstvenim nadzorom i u samoizolaciji u periodu od 14 dana (karantin). 

3. Zabrana ulaska i obaveza karantina ne važe za članove diplomatskog kora, Ambasada, međunarodnih misija i organizacija pri obavljanju njihovih funkcija, a ne važe ni za autoprevoznike. 

4. Obustava direktnih i indirektnih letova iz gore navedenih zemalja. 

U skladu sa trenutnim stupanjem na snagu današnje uredbe, Air Serbia je od istog trenutka otkazala sve letove iz/za R. Italiju. 

5. Sva lica koja ulaze u Italiju moraju da popune formular lične izjave. 

Ovo se ne odnosi samo za prekogranične radnike i putovanje iz i u San Marino i Vatikan.

Formular lične izjave možete preuzeti ovde: Formular lične izjave

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, doneo je Odluke o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu, po javnom pozivu koji je bio otvoren od 18. maja do 01. juna 2020. godine.

Uvid u donete odluke možete izvršiti na sledećim linkovima:

Odluka o sufinansiranju projekata za region – 08. jul 2020. godine

Odluka o sufinansiranju projekata za dijasporu – 08. jul 2020. godine

Obaveštavamo da su u skladu sa odlukama Vlade Republike Srbije, od 22. maja 2020. godine otvoreni svi granični prelazi R.Srbije i da je ukinuta zabrana ulaska u R. Srbiju, kao i epidemiološke mere za sve kategorije domaćih i stranih državljana.

Redovan režim ulaska u R. Srbiju uspostavljen je na osnovu Odluke o prestanku važenja Odluke o zatvaranju svih graničnih prelaza za ulazak u R. Srbiju, Odluke o prestanku važenja Odluke o zatvaranju graničnih prelaza i Odluke o izmenama i dopunama Odluke o proglašenju bolesti COVID-19, izazvane virusom  SARS-CoV-2 zaraznom bolešću, koje su stupile na snagu 22. maja 2020. godine.

Prenosimo obaveštenje Ministarstva inostranih poslova i međunarodne saradnje R. Italije u vezi sa regulisanjem boravka u R. Italiji tokom trajanja vanrednih mera u cilju suzbijanja i ograničavanja širenja bolesti COVID-19.

Lica koja imaju dozvolu boravka - Dekret  „Cura Italia“ broj 18 (član 103 stav 2) predviđa da dozvole boravka, koje ističu u periodu između 31.01.2020. i 31.07.2020. godine, ostaju na snazi do 31. avgusta 2020. godine.

Stranci koja privremeno borave - S obzirom na aktuelnu vanrednu sanitarnu situaciju, stranci koji u Italiji kratkotrajno borave (u viznom ili bezviznom režimu) i nisu u mogućnosti da se vrate u zemlje porekla zbog objektivnih razloga više sile (nedostatak konekcija odnosno nemogućnost putovanja) moći će da nastave zakoniti zakoniti boravak u Italiji bez dodatnih formalnosti, pod uslovom da ispoštuju obavezu napuštanja teritorije Italije čim budu prevaziđene okolnosti koje to trenutno sprečavaju.

Obaveštavamo vas da je Narodna skupština Republike Srbije, na Drugoj sednici za vreme vanrednog stanja održanoj 6. maja o.g, donela Odluku o ukidanju vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije, koje je proglašeno 15. marta 2020. godine.

Odluka o zatvaranju svih graničnih prelaza za ulazak u R. Srbiju, od 19.03.2020. godine, kojom su zatvoreni svi međunarodni granični prelazi u - drumskom, železničkom i rečnom saobraćaju, kao i za ulazak preko graničnih prelaza za pogranični saobraćaj prema susednim zemljama i dalje je na snazi. 

IZBORI 2020. - NASTAVAK IZBORNIH RADNJI

Predsednik R. Srbije je 10. maja 2020. godine doneo Odluku o izmeni Odluke o raspisivanju izbora za narodne poslanike ("Službeni glasnik RS" broj 68/20) kojom je kao datum održavanja izbora određen 21. jun 2020. godine.

Republička izborna komisija je 11. maja 2020. godine donela Rešenje o nastavku izbornih radnji.

GENERALNI КONZULAT REPUBLIКE SRBIJE U MILANU

IZBORI 2020 – UPUTSTVO ZA GLASANJE

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je doneo odluku o raspisivanju izbora za narodne poslanike Narodne skupštine koji će biti održani 21. juna 2020. godine.

КO IMA BIRAČКO PRAVO U INOSTRANSTVU

• Biračko pravo imaju punoletni državljani Republike Srbije koji žive u inostranstvu i imaju prebivalište u Republici Srbiji.

• Pravo da glasaju u inostranstvu imaju i državljani Republike Srbije koji na dan glasanja turistički ili poslovno borave u inostranstvu, ako su prethodno blagovremeno podneli zahtev za glasanje u inostranstvu.

КAКO MOŽETE GLASATI U INOSTRANSTVU

• Državljanin Republike Srbije može glasati u inostranstvu ako je upisan u Jedinstveni birački spisak Republike Srbije.

• Molimo da pre prijave obavezno proverite da li ste upisani u Jedinstveni birački spisak. To možete učiniti na osnovu jedinstvenog matičnog broja (JMBG) preko sajta Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu: https://upit.birackispisak.gov.rs

• Provera se može obaviti i u prostorijama Generalnog konzulata prilikom podnošenja zahteva za glasanje.

• Ukoliko niste upisani u birački spisak, Zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak u Republici Srbiji možete preuzeti ovde: Zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak 

• Zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak u Republici Srbiji možete  dobiti i u prostorijama Generalnog konzulata

• Pored zahteva, potrebno je priložiti i kopiju važećeg pasoša ili lične karte Republike Srbije.

• Ukoliko ste već upisani u Jedinstveni birački spisak, Zahtev za upis u birački spisak za glasanje u inostranstvu možete preuzeti ovde: Zahtev za glasanje u inostranstvu 

• Zahtev za upis u birački spisak za glasanje u inostranstvu možete dobiti i u prostorijama Generalnog konzulata

• Pored zahteva, potrebno je priložiti i kopiju važećeg pasoša ili lične karte Republike Srbije.

• Zahtev mora biti popunjen čitko. Podaci moraju biti ispravni.

• Pogrešno uneti podaci mogu biti osnov za donošenje rešenja o odbijanju zahteva.

DO КADA SE MOŽETE PRIJAVITI ZA GLASANJE

• Zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak i zahtev za glasanje u inostranstvu može se preko Generalnog konzulata Republike Srbije u Milanu podneti najkasnije do 30. maja u 12:00 časova.

КAКO MOŽETE PODNETI ZAHTEV

• kao preporučenu pošiljku - popunjen i potpisan zahtev, kao i kopiju srpskog pasoša ili lične karte možete poslati na adresu: Via Pantano 2, 20122 Milano (MI), Italia

• u elektronskoj formi - popunjen i potpisan zahtev, kao i srpski pasoš ili ličnu kartu, potrebno je skenirati i putem mejla poslati na adresu: info@gkrsmi.it

Zbog trenutne situacije u R. Italiji sa COVID-19 virusom, preporučujemo da svako ko je mogućnosti proceduru prijave za glasanje u insotranstvu izvrši putem elektronske pošte.

OBAVEŠTAVANJE BIRAČA

• Biraču koji ispunjava uslove za glasanje će biti poslato obaveštenje o danu i vremenu održavanja izbora sa brojem i adresom biračkog mesta na kome glasa.

Obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave R. Srbije za birače koji imaju boravište u inostranstvu možete videti OVDE.

Globalna pretnja izazvana pandemijom virusa COVID-19 pokazala je neophodnost solidarnosti i zajedničke borbe u cilju sprečavanja i kontrole daljeg širenja virusa.

Imajući u vidu navedeno, obaveštavamo sve zainteresovane fondacije, pravna i fizička lica da, ukoliko žele, mogu izvršiti transfer finansijskih sredstava preko centralnog namenskog računa za prikupljanje donacija u cilju suzbijanja posledica epidemije u Republici Srbiji.

Donacije se mogu izvršiti u evrima, dolarima i švajcarskim francima.

Svrha donacija je pomoć u borbi protiv epidemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2.

Račun u valuti EUR:

Frankfurter Sparkasse

IBAN: DE93500502010200721925

SWIFT/BIC: HELADEF1822

Račun u valuti USD:

Frankfurter Sparkasse

IBAN: DE44500502010254022561

SWIFT/BIC: HELADEF1822

Račun u valuti CHF: Frankfurter Sparkasse

IBAN: DE92500502010254022570

SWIFT/BIC: HELADEF1822

Unapred se zahvaljujemo svim dobročiniteljima koji i u ovim teškim vremenima pokazuju saosećanje i solidarnost sa Republikom Srbijom i njenim građanima.

Ministarstvo kulture i informisanja uputilo je preporuku ustanovama kulture da se građanima Srbije u zemlji i inotranstvu omogući maksimalna dostupnost digitalnih sadržaja iz oblasti kulture. U želji da se novonastala društvena situacija što bezbolnije prevaziđe, na internet stranici Ministarstva možete pronaći spisak digitalnih sadržaja u oblasti kulture koje nude ustanove kulture pristupom na VIRTUELNE TURE KROZ KULTURNE SADRŽAJE, kao i web stranici DIGITALNA SOLIDARNOST.

Na sajtu Ministarstva kulture i informisanja dostupni su linkovi ka PRETRAŽIVAČU KULTURNOG NASLEĐA koji obezbeđuje dostupnost informacijama o kulturnom nasleđu Republike Srbije koje se čuva u bibliotekama, arhivima, mizejima, galerijama, zaavodima za zaštitu spomenika i dr, a sa ciljem podsticanja učenja i jačanja svesti o značaju kulturnog nasleđa.

Obaveštavamo da je Vlada Republike Srbije, na sednici održanoj 15. marta o.g, donela Odluku o izmeni Odluke o proglašenju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću, kojom se tačka 4. Odluke menja i glasi:

''Radi zaštite od unošenja zaraznih bolesti na teritoriju Republike Srbije, stranim državljanima nadležni organi privremeno će zabraniti ulazak u Republiku Srbiju''

Mere iz stava 1. ove tačke ne primenjuju se na:

1) posade teretnih motornih vozila prilikom obavljanja međunarodnog prevoza u drumskom saobraćaju. U slučaju međunarodnog tranzitnog prevoza tereta u drumskom saobraćaju, isti se ograničava na period ne duži od 12 časova od momenta ulaska na teritoriju R.Srbije;
2) posade teretnih brodova koji prevoze robu u jednu od domaćih luka. U slučaju tranzitne plovidbe na međunarodnom vodnom putu na teritoriji R.Srbije, isti se ograničava na period ne duži od 90 časova za brodske sastave i 60 časova za samohodne plovidbe od momenta ulaska na teritoriju R.Srbije u slučaju uzvodne plovidbe, odnosno na period ne duži od 72 časa za brodske sastave i 54 časa za samohodne plovidbe od momenta ulaska na teritoriju R.Srbije u slučaju nizvodne plovidbe;
3) vozopratno osoblje železničkih vozila koja ulaze u zonu graničnih stanica utvrđenih međudržavnim sporazumima;
4) posade i kabinsko osoblje vaduhoplova čije je krajnje odredište R.Srbija ili su u tranzitu preko međunarodnih aerodroma R.Srbije;
5) lica koja su dobila saglasnost za ulazak u R.Srbiju i boravak ili tranzit kroz Republiku Srbiju od Radnog tela Vlade koje čine predstavnici Ministarstva zdravlja, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Radno telo Vlade odrediće uslove i ograničenje tranzita, odnosno boravka lica kojima je data dozvola za ulazak u Republiku Srbiju;
6) humanitarne konvoje pod obaveznom pratnjom ugovorene diplomatskim putem;
7) akreditovane članove osoblja stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava i kancelarija međunarodnih organizacija, kao i članove njihovih porodica koji su nosioci posebnih ličnih karata, odnosno identifikacionih dokumenata izdatih od strane Ministarstva spoljnih poslova i Generalnog sekretarijata Vlade;
8) strane državljane koji imaju odobren boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji.

Tačka 4a Odluke menja se i glasi:

''Državljani Republike Srbije i lica iz tačke  4. stav 2. podtačka 8) ove Odluke, koji dolaze iz država, odnosno područja sa intenzivnom transmisijom bolesti COVID-19, odnosno žarišta epidemije, i to iz: Švajcarske Konfederacije, Republike Italije, Islamske Republike Iran, Rumunije, Kraljevine Španije, Savezne Republike Nemačke, Francuske Republike, Republike Austrije, Republike Slovenije i Republike Grčke, upućuju se u izolaciju u trajanju od 28 dana, a domaćim državljanima i licima iz tačke 4. stav. Podtačka 7) ove odluke koji dolaze iz drugih država, određuje se mera stavljanja pod zdravstveni nadzor u trajanju od 14. dana (izolacija u kućnim uslovima)''

Odluka stupila je na snagu 15. marta 2020. godine, i ostaje na snazi do daljnjeg.

VAŽNO SAOPŠTENJE

Povodom proglašenja epidemije koronavirusa (COVID-19) i preduzetih hitnih mera koje su na snazi u R. Italiji, Generalni konzulat R. Srbije u Milanu, saopštava svim  srpskim državljanima, koji borave na jurisdikcionom području koje pokriva ovo diplomatsko konzularno predstavništvo, da će se rad sa strankama u narednom periodu ograničiti samo na hitne i neodložne slučajeve do poboljšanja epidemiološke situacije.

S tim u vezi informišemo građane da će se  rad na poslovima  biometrijske akvizicije, koji uključuje uručenje putne isprave i podnošenje zahteva za novi pasoš, privremeno ograničiti radom na hitnim i  neodložnim slučajevima, do normalizacije stanja i prilika u R. Italiji.

S obzirom na postojeće okolnosti  i gore navedeno, molimo građane kojima svi ostali zahtevi nisu neodložni i hitni, da imaju razumevanje i odlože svoj dolazak u prostorije Generalnog konzulata R.Srbije u Milano, do poboljšanja epidemiološke situacije, odnosno do ukidanja Dekreta od strane Vlade R. Italije. 

Hvala svim građanima na razumevanju.

U R. Italiji je na snazi vanredna situacija zbog širenja koronavirusa COVID-19, kao i hitne mere u cilju sprečavanja i upravljanja ovom epidemiološkom situacijom.

Poslednje izveštaje o tome koje su mere zaštite na snazi, koje su regije zahvaćene virusom i koji je broj obolelih, preminulih i oporavljenih pacijenata u svakom trenutku možete proveriti na zvaničnom sajtu Ministarstva zdravlja R.Italije:

POSLEDNJI IZVEŠTAJ ZA COVID-19 

http://www.salute.gov.it/portale/news/p3_2_1.jsp?lingua=italiano&menu=notizie&area=nuovoCoronavirus&btnCerca=  

Nove mere Vlade R.Italije za suzbijanje i ograničavanje širenja Korona virusa (od 4.marta 2020):

1. Suspenduju se sve vrste društvenih događaja, konferencije i sastanci (kako javni tako i privatni) koji okupljaju veliki broj ljudi, a koji ne mogu da obezbede poštovanje bezbednosne distance od najmanje 1 metra

2. Suspenduju se svi sportski događaji i takmičenja u svim disciplinama .Treninzi i osnovne sportske aktivnosti mogu se izvoditi napolju ili unutar sportskih sala samo pod uslovom da se može obezbediti bezbedna distanca od 1 metar

3. Obustavljaju se sve nastavne aktivnosti u školskim ustanovama za sve uzraste , kao i na Univerzitetima do 15.marta. Sve obrazovne ustanove koje za to imaju mogućnost, organizovaće nastavu on line

4. Zabranjeno je da pratioci pacijenata ulaze u čekaonice hitne pomoći, sem ako to posebno ne naloži zdravstveno osoblje, pristup rodbine i posetilaca ustanovama nege i staračkim domovima

Mere prevencije, higijensko-sanitarne 

1. često pranje ruku i korišćenje sredstava za dezinfekciju

2. Izbegavanje bliskog kontakta sa ljudima koji pate od akutnih respiratornih infekcija

3. Izbegavanje rukovanja,zagrljaja i direktnog fizičkog kontakta

4. Izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i usta

5. Zaštita maramicom ili rukom u slučaju kašljanja ili kijanja

6. Održavanje rastojanja od najmanje 1 metra u svakom društvenom kontaktu

7. Izbegavanje zajedničke upotrebe flaša i čaša

8. Izbegavanje uzimanja antiviralnih lekova i antibiotika (ukoliko nije propisano od lekara)

9.  Čišćenje radnih površina sredstvima na bazi hlora i alkohola

Generalni konzulat R.Srbije u Milanu i tokom ove vanredne situacije stoji na raspolaganju i pruža sve usluge  državljanima R.Srbije na teritoriji R.Italije.

Iz bezbednosnih razloga, molimo sugrađane koji su ovih dana planirali dolazak u Generalni konzulat radi zamene putnih isprava (pasoša) da eventualno razmotre odlaganje podnošenja ovog zahteva do stabilizacije epidemiološke situacije.

Ova usluga zahteva blizak kontakt zaposlenog i stranke na razdaljini manjoj od metar i proces uzimanja biometrijskih podataka traje oko 10 minuta zbog čega nismo u mogućnosti da obezbedimo preporučenu bezbednosnu distancu što povećava rizik od širenja virusa.

Takođe, ovo je usluga koja ne zahteva hitnost, s obzirom da je rok za zamenu od dva do sedam meseci pre isteka prethodne putne isprave(pasoša), da se na izradu pasoša čeka 60 dana, kao i da ne postoji zakonska prepreka za podnošenje zahteva ni nakon isteka pasoša.

Takođe, molimo i sve sugrađane kojima nije hitno da obave druge konzularne radnje, da ukoliko su u mogućnosti razmotre odlaganje dolaska u Generalno konzulat do stabilizacije epidemiološke situacije.

Pravo učešća na konkursu imaju:

1) organizacije Srba u regionu;

2) organizacije čije je sedište u Republici Srbiji.

Pravo učešća na konkursu nemaju:

1) direktni ili indirektni korisnici budzetskih sredstava;

2) pojedinci;

3) privredni subjekti.

Obavezna dokumentacija

Podnosioci projekata OBAVEZNO dostavljaju sledeću DOKUMENTACIJU:

• Popunjen Obrazac 1 – za prijavu i pisanje predloga projekta (sastavni deo ovog obrasca je Prijava, Predlog projekta i Izjava o nepostojanju sukoba interesa i verodostojnosti podataka u obrascima za prijavu – potpisana od strane ovlašćenog lica u organizaciji koja je podnosilac projekta)
• Popunjen Obrazac 2 – predlog budzeta projekta
• Rešenje o upisu u registar organizacija, ili drugi odgovarajući akt, kao dokaz da je organizacija registrovana u skladu sa propisima države u kojoj deluje; organizacije registrovane van teritorije Republike Srbije potrebno je da dostave Rešenje ili drugi odgovarajući akt, preveden na srpski jezik kod ovlašćenog sudskog tumača za srpski jezik;

Za organizacije čije je sedište registrovano u Republici Srbiji, provera pravnog statusa se vrši službenim putem preko zvaničnog sajta organa za registraciju, sa danom prijema prijave na konkurs.

• Za organizacije iz inostranstva uz prijavnu dokumentaciju potrebno je dostavljanje instrukcije za devizne uplate iz banke u kojoj organizacija ima otvoren račun (nije dovoljno samo popuniti SWIFT i IBAN u obrazcu prijave), sa identifikacionim podacima organizacije i upisanim podacima o ovlašćenom licu za raspolaganje sredstvima, koji se slažu sa podacima nevedenim u prijavi, ne stariju od 30 dana od dana objavljivanja konkursa.

Napomena: Eparhije Srpske pravoslavne crkve u inostranstvu dostavljaju fotokopiju potvrde o upisu u Registar crkava i verskih zajednica. Crkvene jedinice u okviru eparhije Srpske pravoslavne crkve u inostranstvu, pored potvrde o upisu u registar Eparhije, dostavljaju i potvrdu te Eparhije da jedinica ima svojstvo pravnog lica u smislu autonomnih propisa SPC.

Poželjna prateća dokumentacija:

• Protokol ili ugovor o partnerstvu u slučaju partnerstva više udruženja, koji jasno definiše uloge i odgovornosti svakog partnera;
• Pisma preporuke od diplomatsko konzularnog predstavništva na čijoj se teritoriji konzularne nadležnosti projekat realizuje;
• Ostala pisma preporuke.

Realizacija projekata predviđena je do 28. februara 2021. godine.

Svi obrasci su dostupni na internet stranici Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu www.dijaspora.gov.rs

Konkurs se objavljuje na internet stranici Ministarstva spoljnih poslova www.mfa.rs  i internet stranici Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu www.dijaspora.gov.rs  20. januara 2020. godine, i u listu ,, Vesti”.

Rok i način dostavljanja projekata:

Zainteresovani su dužni da projekte dostave najkasnije do 10. februara 2020. godine, u zatvorenoj koverti sa naznakom ,,Za konkurs za region”, uz navođenje oblasti konkursa, u skladu sa obrascem za prijavu i pisanje projekta, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, Kneza Miloša 24-26, 11000 Beograd, poštom preporučeno ili pisarnici MSP. Neblagovremene prijave i nepotpuna dokumentacija neće biti uzeti u razmatranje.

Ukupna vrednost opredeljenih sredstava za ovaj Konkurs iznosi do  52.500.000  (slovima: pedeset dva miliona pet stotina hiljada) dinara i to: 5.000.000 (slovima: pet miliona) dinara za programske aktivnosti 0001 i  47.500.000 (slovima: četrdeset sedam miliona pet stotina hiljada) dinara za programske aktivnosti 0002.

Najmanji iznos sredstava koji se može odobriti po projektu iznosi 100.000 (slovima: stotinu hiljada) dinara, a najveći  iznos po projektu iznosi 1.500.000 (slovima: milion pet stotina hiljada)  dinara.

Organizacija koja se prijavljuje na Konkurs može aplicirati samo sa jednim projektnim predlogom.

Obrazac za prijavu i pisanje predloga projekta i Obrazac predloga budzeta projekta potrebno je popuniti čitko, štampanim slovima ili otkucati na pisaćoj mašini ili personalnom računaru, na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu.

Smernice za podnosioce predloga projekata sadrže detaljne kriterijume i prioritete na osnovu kojih će se projekti ocenjivati, kao i informacije o načinu pripreme i podnošenja projektnog predloga. Smernice za podnosioce predloga projekta čine sastavni deo konkursne dokumentacije.

Predata prijava i druga dokumentacija ostaje trajno u arhivi Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu i ne vraća se podnosiocima.

Ministar će formirati konkursnu komisiju koja će razmatrati pristigle  projekte i utvrditi predlog Odluke za sufinansiranje projekata. Rezultati Konkursa biće objavljeni na internet stranici Ministarstva spoljnih poslova www.mfa.rs  i internet stranici Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu www.dijaspora.gov.rs

Pravo učešća na konkursu imaju:

1) organizacije u dijaspori;

2) organizacije čije je sedište u  Republici Srbiji.

Pravo učešća na konkursu nemaju:

1) direktni ili indirektni korisnici budzetskih sredstava;

2) pojedinci;

3) privredni subjekti.

Obavezna dokumentacija:

Podnosioci projekata OBAVEZNO dostavljaju sledeću DOKUMENTACIJU:

• Popunjen Obrazac 1 – za prijavu i pisanje predloga projekta (sastavni deo ovog obrasca je Prijava, Predlog projekta i Izjava o nepostojanju sukoba interesa i verodostojnosti podataka u obrascima za prijavu –potpisana od strane ovlašćenog lica u organizaciji koja je podnosilac projekta)
• Popunjen Obrazac 2 – predlog budzeta projekta
• Rešenje o upisu u registar organizacija, ili drugi odgovarajući akt, kao dokaz da je organizacija registrovana u skladu sa propisima države u kojoj deluje; organizacije registrovane van teritorije Republike Srbije potrebno je da dostave Rešenje ili drugi odgovarajući akt, preveden na srpski jezik kod ovlašćenog sudskog tumača za srpski jezik;

Za organizacije čije je sedište registrovano u Republici Srbiji, provera  statusa se vrši službenim putem preko zvaničnog sajta organa za registraciju, sa danom prijema prijave na konkurs.

• Za organizacije iz inostranstva uz prijavnu dokumentaciju potrebno je dostavljanje instrukcije za devizne uplate iz banke u kojoj organizacija ima otvoren račun (nije dovoljno samo popuniti SWIFT i IBAN u obrazcu prijave), sa identifikacionim podacima organizacije i upisanim podacima o ovlašćenom licu za raspolaganje sredstvima, koji se slažu sa podacima nevedenim u prijavi, ne stariju od 30 dana od dana objavljivanja konkursa.

Napomena: Eparhije Srpske pravoslavne crkve u inostranstvu dostavljaju fotokopiju potvrde o upisu u Registar crkava i verskih zajednica. Crkvene jedinice u okviru eparhije Srpske pravoslavne crkve u inostranstvu, pored potvrde o upisu u registar Eparhije, dostavljaju i potvrdu te Eparhije da jedinica ima svojstvo pravnog lica u smislu autonomnih propisa SPC.

Poželjna prateća dokumentacija:

• Protokol ili ugovor o partnerstvu u slučaju partnerstva više udruženja, koji jasno definiše uloge i odgovornosti svakog partnera;
• Pisma preporuke od diplomatsko konzularnog predstavništva na čijoj se teritoriji konzularne nadležnosti projekat realizuje;
• Ostala pisma preporuke.

Realizacija projekata predviđena je do 28. februara 2021. godine.

Svi obrasci su dostupni na internet stranici Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu www.dijaspora.gov.rs

Konkurs se objavljuje na internet stranici Ministarstva spoljnih poslova www.mfa.rs i internet stranici Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu www.dijaspora.gov.rs  20. januara 2020. godine, i u listu ,,Vesti”.

Rok i način dostavljanja projekata:

Zainteresovani su dužni da projekte dostave najkasnije do 10. februara 2020. godine, u zatvorenoj koverti sa naznakom ,,Za konkurs za dijasporu”, uz navođenje oblasti konkursa, u skladu sa obrascem za prijavu i pisanje projekta, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, Kneza Miloša 24-26, 11000 Beograd, lično ili poštom preporučeno. Neblagovremene prijave i nepotpuna dokumentacija neće biti uzeti u razmatranje.

Ukupna vrednost opredeljenih sredstava za ovaj Konkurs iznosi do 52.500.000 (slovima: pedeset dva miliona pet stotina hiljada) dinara i to: 5.000.000 (slovima: pet miliona) dinara za programske aktivnosti 0001 i  47.500.000  (slovima: četrdeset sedam miliona pet stotina hiljada) dinara za programske aktivnosti 0002.

Najmanji iznos sredstava koji se može odobriti po projektu iznosi 100.000 (slovima: stotinu hiljada) dinara, a najveći  iznos po projektu iznosi 1.500.000 (slovima: milion pet stotina hiljada)  dinara.      

Organizacija koja se prijavljuje na Konkurs može aplicirati samo sa jednim projektnim predlogom.

Obrazac za prijavu i pisanje predloga projekta i Obrazac predloga budzeta projekta potrebno je popuniti čitko, štampanim slovima ili otkucati na pisaćoj mašini ili personalnom računaru, na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu.

Smernice za podnosioce predloga projekata sadrže detaljne kriterijume i prioritete na osnovu kojih će se projekti ocenjivati, kao i informacije o načinu pripreme i podnošenja projektnog predloga. Smernice za podnosioce predloga projekta čine sastavni deo konkursne dokumentacije.

Predata prijava i druga dokumentacija ostaje trajno u arhivi Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu i ne vraća se podnosiocima.

Ministar će formirati konkursnu komisiju koja će razmatrati pristigle  projekte i utvrditi predlog Odluke za sufinansiranje projekata. Rezultati Konkursa biće objavljeni na internet stranici Ministarstva spoljnih poslova www.mfa.rs i internet stranici Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu www.dijaspora.gov.rs.

Akademska srpska asocijacija (ASA) raspisuje nagradni konkurs na temu “Sveti Trifun i Sveti Valentin nekada i sada”.

Uslovi konkursa:

Na konkursu mogu učestovavati deca iz dijaspore u uzrastu od 15 do 20 godina. Konkuriše se sa temom na srpskom i engleskom jeziku, maksimalno do dve kucane strane.

Detaljnije: https://asasocijacija.com/otvoren-nagradni-konkurs-na-temu-sveti-trifun-i-sveti-valentin-nekada-i-sada/

U prilogu objavljujemo zaključeni Ugovor - javna nabavka male vrednosti, nabavka novog službenog vozila za potrebe Generalnog konzulata Republike Srbije u Milanu.

http://milano.mfa.gov.rs/odrzavanje/uploads/Уговор_-_јавна_набавка_мале_вредности,_набавка_службеног_возила.pdf

Narodna banka Srbije je izradila Finansijski vodič za povratnike kako bi unapredila informisanost naših građana koji žele da se vrate u Srbiju. U vodiču se na jednom mestu nalaze informacije o deviznim propisima i poslovanju koje su značajne za povratak naših građana i njihovu bržu integraciju.

https://www.nbs.rs/internet/latinica/20/plp/finansijski_vodic_za_povratnike.pdf

Verzija na engleskom jeziku:

https://www.nbs.rs/internet/english/20/dev/finansijski_vodic_za_povratnike_e.pdf

Povodom projekta “ForestaMi”, zapravo strateškog plana da se u Milanu u narednih 10 godina posadi 3 miliona novih stabala, radi smanjenja zagađenja u ovom italijanskom gradu, u Asocijaciji stranih novinara (Stampa Estera di Milano) 27. novembra u Milanu, održana je konferencija, na kojoj je čuveni arhitekta Stefano Boeri, zajedno sa načelnikom za urbanizam, zelenilo i poljoprivredu grada Milana, Pjerfrančeskom Maranom, predstavio ovaj projekat domaćim i stranim novinarima.

Dana 13.11.2019. godine generalni konzul Republike Srbije u Milanu gđa. Radmila Selaković posetila je dečiju bolnicu „L’Ospedale Infantile Regina Margherita“ u Torinu.

Dana 05.11.2019. godine generalni konzul Republike Srbije u Milanu gđa. Radmila Selaković posetila je bolnicu „Fondazione IRCCS – Policlinico San Matteo“ u Paviji u kojoj su deca iz Republike Srbije na lečenju od leukemije i autoimunih bolesti i koja su na hemioterapiji ili čekaju na transplantaciju koštane srži.

U organizaciji udruženja „Colletivo Azione Pace“ dana 16.11.2019. godine, sa početkom u 19:30 časova, u Torinu na adresi Via Modesto Panetti 1, održaće se humanitarni događaj „L’Apertivo Balcanico“.

Sva sredstva sakupljena od prodaje ulaznica namenjena su finansiranju projekta „Biće bolje“, za pomoć deci iz R. Srbije na lečenju u R. Italiji.

Obaveštavamo da će Generalni konzulat Republike Srbije u Milanu biti zatvoren 11. novembra 2019. godine zbog državnog praznika - Dan primirja u Prvom svetskom ratu.

Vlada Republike Srbije donela je Odluku o ukidanju viza za ulazak u Republiku Srbiju za državljane R. Jermenije, nosioce običnih pasoša, prema kojoj oni mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji R.Srbije najduže do 90 dana od datuma ulaska u R.Srbiju, u periodu od 180 dana, ukoliko ne postoje smetnje iz čl.15. Zakona o strancima.

Odluka stupa na snagu 02.novembra 2019.godine.

U sklopu obeležavanja 140. godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između R. Srbije i R. Italije, u organizaciji fondacije "Bussolera Branca" i u saradnji sa Muzejom naivne i marginalne umetnosti iz Jagodine i Generalnim konzulatom R. Srbije u Milanu, dana 26.10.2019. godine u mestu Mairano di Casteggio, provincija Pavija, pred velikim brojem zainteresovane publike, održana je konferencija o "Art Brut" i "Outsider art" u R. Srbiji, sa posebnim osvrtom na umetnička dela izložena u "Casa dell’ Art Brut".

Dana 13.10.2019. godine Srpske crkve u Milanu, u Karate Brianci (Carate Brianza), proslavila je svoju slavu Sv Stefan Prvovenčani.

Tom prilikom održana je arhijerejska liturgija koju je služio episkop austrijsko-švajcarski Andrej.

Arhijerejskoj liturgiji i svečanom slavskom ručku prisustvovao je veliki broj pripadnika srpske dijaspore, predstavnici katoličke crkve u Italiji, kao i predstavnici Generalnog konzulata R. Srbije u Milanu.

Изложба  "Никола Тесла - човек из будућности", у организацији музеја Николе Тесле из Београда и у сарадњи са креативним студиом "Bulb Creation" из Београда и организације "Venice Exibition" из Венеције, свечано је отворена 03.10.2019. године у Милану. 

Изложба ће трајати до 29. марта 2020. године. у изложбеном простору "Spazio Ventura XV", на адреси Via Privata Giovanni Vanutra 15. 

Отварању изложбе присуствовали су амбасадор Р. Србије у Р. Италији г. Горан Алексић, генерани конзул Р. Србије у Милану гђа Радмила Селаковић, директорка Музеја Николе Тесле гђа Ивона Јевтић,италијански званичници, представници дипломатског кора, представници дијаспоре и медији.

Muzej Nikole Tesle iz Beograda, u saradnji sa kreativnim studiom "Bulb Creation" iz Beograda i "Venice Exibition" iz Venecije, predstaviće italijanskoj publici izložbu "Nikola Tesla - čovek iz budućnosti".

Otvaranje izložbe održaće se 5. oktobra 2019. godine u "Spazio Ventura XV" u Milanu a trajaće do 29. marta 2020. godine.  

Brošuru sa svim potrebnim informacijama o kandidaturi Republike Srbije za reizbor u Izvršni savet UNESCO, za period 2019-2023. godine,moete preuzeti na sledećem linku: http://ojdinfo.msp.rs/wp-content/uploads/2019/07/REPUBLIC-OF-SERBIA-CANDIDATE-FOR-THE-UNESCO-EXECUTIVE-BOARD-2019-2023.pdf

Na Evropskim masters igrama za veterane, održanim u R. Italiji, u Torinu, predstavnik R. Srbije Dalibor Vrhovac osvojio je tri medalje, dve srebrne i jednu bronzanu.

Srebrne medalje je osvojio u trkama na 1500 metara, a bronzanu u trci na 3000 metara. 

Zbog povećanog obima zahteva za izdavanje novih pasoša R. Srbije, obaveštavamo da će konzularno odeljenje Generalnog konzulata u Milanu raditi od ponedeljka do petka u periodu od 09:00 do 15:30 časova.

Napominjemo da se ovo radno vreme odnosi samo na zahteve za izradu pasoša i preuzimanje urađenih pasoša, dok za sve ostale konzularne radnje radno vreme ostaje kao i do sada, od ponedeljka do petka od 09:00 do 12:00 časova.

Takođe obaveštavamo naše državljanje da je poželjno zakazati termin za predavanje novog zahteva za pasoš kako bi se izbeglo nekada i višečasovno čekanje da se dođe na red.

Termin za podnošenje zahteva za izradu pasoša možete zakazati svakog radnog dana od 14:00 do 16:00 časova na broj telefona +39 (02) 7209-5466.

Stranke koje dođu u Generalni konzulat sa namerom da podnesu zahtev za pasoš biće primljene odmah ukoliko u tom periodu nema zakazanih termina, u suprotnom će morati da sačekaju da se završi sa uzimanjem zahteva od stranaka koje imaju zakazan termin.

U vezi sa raspisivanjem Konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba, prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova doneo je 19.juna 2019. godine,  odluke o projektima koji će biti sufinansirani u toku ove godine.

Odluke možete preuzeti na OVDE

Među korisnicima kojima su dodeljena sredstva za realizaciju predloženi projekata koji doprinose jačanju veza matice i dijaspore, nalazi se 12 srpskih udruženja iz Republike Italije.

          Od decembra meseca 2018. godine u R. Italiji je stupio na snagu “Decreto Sicurezza” kojim je definisano da osobe koje dobiju prebivalište u R. Italiji nemaju pravo da upravljaju motornim vozilima sa inostranim registarskim tablicama duže od 60 dana od dana dobijanja prebivališta.

          Predviđena zakonska sankcija za nepoštovanje navedenog propisa jeste novčana kazna u iznosu od 712,00 do 2,828,00 eura, kao i oduzimanje motornog vozila i pripadajuće saobraćajne dozvole.

          U slučaju oduzimanja vozila, predviđen je zakonski rok od 180 dana za registraciju u R. Italiji ili za transfer vozila u državu u kojoj je vozilo registrovano.

          Apelujemo na državljane R. Srbije da se striktno pridržavaju novih propisa pošto italijanski nadležni organi strogo primenjuju predviđene sankcije i već je oduzet znatan broj motornih vozila.

DRŽAVLJANI REPUBLIKE SRBIJE KOJI SU ROĐENI NA TERITORIJI BIVŠIH REPUBLIKA SFRJ, A KOJI U PRETHODNOM PERIODU NISU POKRENULI POSTUPAK ZA UPIS ČINJENICE ROĐENJA U MATIČNE KNJIGE REPUBLIKE SRBIJE, DUŽNI SU DA, BEZ ODLAGANJA, POKRENU ODGOVARAJUĆE UPRAVNE POSTUPKE I IZVRŠE UPIS U MATIČNE KNJIGE ROĐENIH U R. SRBIJI.

GRAĐANI KOJI TO NE BUDU UČINILI NEĆE BITI U MOGUĆNOSTI DA PRIBAVE NOVE ODNOSNO ZAMENE DOSADAŠNJE PUTNE ISPRAVE KOJIMA JE ISTEKAO ROK VAŽENJA, UKOLIKO PRILIKOM PODNOŠENJA ZAHTEVA BUDU PRILAGALI IZVODE IZ MATIČNIH KNJIGA ROĐENIH KOJE SU IZDALI ORGANI IZ BIVŠIH REPUBLIKA SFRJ, UMESTO IZVODA IZ MATIČNE KNJIGE ROĐENIH REPUBLIKE SRBIJE.

Duet Nemanja Stanković (violončelo) - Maja Mihić (klavir) imao je 15.juna 2018. godine veoma uspešan nastup u milanskoj palati Mezzanotte - zgradi Milanske berze, koji je sjajno primljen od elitne publike koja je ovacijama ispratila naše muzičare.

13. mart - Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisuje jednom godišnje Konkurs za finansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu. Više informacija, uslove i način realizacije Konkursa možete pronaći na sledećim linkovima: Konkurs za sufinanasiranje projekata organizacija iz dijaspore  i  Konkurs za sufinansiranje projekata organizacija iz regiona.

Rok za dostavljanje projekata je 30. mart 2018. godine. 

U organizaciji Ministarstva prosvete Republike Srbije i konzulata Srbije u Milanu oformljeno je prvo odeljenje učenika koji će izučavati  srpski jezik, geografiju, istoriju, kao i tradiciju i običaje Srbije.

Deca srpske nacionalnosti starosne dobi od 6 do 15 godina prisustvovala su u subotu 07.11.2015. prvom dopunskom času koji je održan u osnovnoj školi Leonardo da Vinči koja se nalazi u Gorgonzoli (Via Mazzini 24), periferiji Milana.

U organizaciji eminentnog Muzičkog instituta „Đuzepe Verdi“ u Milanu je 31. oktobra 2015.g. održan veliki koncert „U susret svetu“, čiji su učesnici bili mladi članovi orkestara i horova iz Italije, Španije i Srbije, njih preko 200.

GK R.Srbije u Milanu imao je zadovoljstvo da bude pokrovitelj ove veoma značajne muzičke manifestacije i da ugostiti mlade muzičare članove orkestra muzičke škole „Davorin Jenko“ iz Beograda.

Članovi srpskog orkestra, pod vođstvom dirigenta Nenada Petkovića, imali su veoma zapažen nastup i u grupi od preko 200 sjajnih muzičara briljirali su svojim izvođenjem, a kompozicija „Vranjski čoček“ izazvala je ovacije u prepunoj sali kultnog Auditorijuma, gde su im podršku dali i predstavnici generalnog konzulata.

Why Kosovo is ineligible for membership in UNESCO?

Because the request for its membership is a serious breach of the international law, the Constitution of UNESCO, the legally binding UN Security Council resolution 1244 (1999) and the Charter of the UN whose Article 25 says that „The Members of the UN agree to accept and carry out the decisions of the Security Council in accordance with the present Charter".

Because according to the UN Security Council resolution 1244, which reaffirms the sovereignty and territorial integrity of the Federal Republic of Yugoslavia (now Serbia), Kosovo and Metohija is an integral part of the Republic of Serbia, under the administration of the UN. Since Kosovo cannot be considered a State, it does not fulfill the basic requirement for membership set out by the UNESCO Constitution.

Because unilateral attempts such as this one seriously harm and disrupt the dialogue between Belgrade and Pristina, under the auspices of the European Union in which mutually acceptable solutions for many complex issues have been devised so far. The issue of the Serbian cultural heritage and the property of the Serbia Orthodox Church has not yet been discussed within the dialogue where it belongs.

Because this is an unacceptable politicization of UNESCO which should not overtake the competences of the UN Security Council as the highest authority for the preservation of the international peace and security. UNESCO should not serve as an instrument for the affirmation of an illegal and unilaterally declared independence of a part of the territory of one UN member state. The primary goal of UNESCO is to promote universal values of humanity through education, science and culture not to make political decisions with regard to the statehood.

Because this would be a dangerous precedent, harmful for many states. This would open the door for other entities to follow the same path thus threatening territorial integrity and sovereignty of other member states.

Because this issue is polarizing the membership of UNESCO.

Because, besides not being a state, Pristina does not have moral credibility for membership. Anyone aspiring to UNESCO membership must prove not only in words but as well in deeds its commitment to the goals of the UNESCO Constitution, which certainly is incompatible with deliberate, systematic, vandal demolition of Serbian cultural and historic monuments with the aim to remove the traces of centuries-long existence of Serbs in this area as well as the impunity of the perpetrators of such barbaric acts unworthy of the 21st century. These acts are comparable only to the acts of destruction of cultural heritage by terrorist groups in the Middle East and elsewhere that the world is witnessing and UNESCO is strongly condemning.

Because four Serbian orthodox monasteries are inscribed on the UNESCO List of World Heritage in danger although the armed conflict in Kosovo is over for many years now. In danger from whom?

Because the inclusion of this item in the provisional agenda of the 197th session of the UNESCO Executive board raises serious concerns about the compliance with procedure and the respect of the established UNESCO rules. Just to mention that that even publishing of the document on the unacceptability of Kosovo's application for UNESCO membership from the standpoint of the international law, prepared by Serbian Delegation to UNESCO, as an official document, as we requested, was refused. And the only intention was the voice of Serbia also to be heard.

Because we all would have to live with the negative consequences of such an irresponsible decision from the lesioning of the international law up to the fate of the Serbian cultural heritage in the province of Kosovo and Metohija which not only belongs to the Serbian people but also represents a part of the historical and civilizational heritage of modern Europe and the world.

Obeležavanju nacionalnog dana republike Srbije na Expo-u u Milanu, 22. juna 2015. godine, prisustvovala je i državna delegacije na čelu sa prvim potpredsednikom Vlade i ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem, kao i brojni gosti iz zemlje i inostranstva.

Javno preduzeće ”Pošta Srbije” je uvela uslugu prenosa novca sa inostranstvom na osnovu zaključenih ugovora sa poštanskim upravama Francuske, Rusije, Ukrajine i Belorusije, koristeći transfer Svetskog poštanskog saveza.

Usluga je namenjena svim građanima koji žive u inostranstvu, a koji žele da pošalju novac u Srbiju u više od 1200 pošta, čime je pokrivena cela terirotija države. Ova usluga je uvedena sa ciljem olakšavanja prenosa doznaka iz inostranstva koje su namenjene fizičkim licima.

Za dodatne informacije možete kontaktirati ”Pošte Srbije” na telefon +381 3644 745 ili imejl novcano@ptt.rs

U okviru međunarodnog sajma knjiga u Torinu, 18. maja je održana svečana ceremonija i uručivanje nagrade Slobodanki Ćirić, koja je osvojila prvu nagradu na konkursu Lingua Madre u konkurenciji fotografije na temu 'Ruža od papira'. Nagradu je našoj državljanki uručila vice konzul R. Srbije u Milanu, Olivera Šopalović. 

U prostorijama Generalnog konzulata Republike Srbije u Milanu, dana 24.04.2015. godine, organizovana je prigodna ceremonija posthumnog uručivanja odlikovanja kojim je predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić odlikovao Ćezara Vizmaru.

Povodom održavanja aktuelnog Svetskog prvenstva u fudbalu u Brazilu, grad Milano i Konzularni kor u Milanu i Lombardiji organizovali su 14. juna 2014.g. na stadionu Vigorelo veliki turnir u fudbalu - Milano World Cup 2014, na kojem su uzeli učešće predstavnici 21 konzulata i njihovih dijaspora.

Tim Srbije, sastavljen od predstavnika Generalnog konzulata RS u Milanu i naše dijaspore, je ubedljivo osvojio prvo mesto i veliki pehar.

Rezultati:

po grupama:SRBIJA-ITALIJA 1:0, SRBIJA-SENEGAL 1:0, četvrtfinale: SRBIJA-SAD 4:0, polufinale: SRBIJA-VENECUELA 2:1, finale: SRBIJA-MAROKO 2:0 (nakon penala), najbolji igrač turnira - golman Srbije Perica Radovanović.

I ove godine, Generalni konzulat Republike Srbije podržao je humanitarnu akciju naše državljanke, g-đe Dušanke Puhalo. U mestu Pasirano (Breša) 13.04.2014. godine održana je manifestacija prijateljstva Italije i Srbije, sa izložbom starih automobila i motorcikala i prodajom zanatskih proizvoda, a kompletan prihod namenjen je Domu za decu ometenu u razvoju u Veterniku. Manifestaciju je posetio vice konzul Bojan Stevanović, koji se istom prilikom sreo sa predsednicom opštine Pasirano, g-đom Danijelom Gerardini, lokalnim preduzetnicima, zanatlijama i predstavnicima srpske zajednice koja živi na ovoj opštini.

Gradonačelnik Torina g. Piero Fasino primio je dana 04.03.2014. Generalnog konzula Nebojšu Vušurovića i Vice konzula Bojana Stevanovića u torinskoj Palati Ćiviko. U srdačnom razgovoru razmatrne su mogućnosti daljeg unapređenja saradnje grada Torina sa Republikom Srbijom, srpskim institucijama i srpskom privredom. Bilo je reči o konkretnim projektima u oblasti kulturne, univerzitetske, turističke i eno-gastronomske saradnje, naročito u svetlu učešća Republike Srbije na predstojećoj univerzalnoj izložbi EXPO 2015. Ponuđeno je organizovanje prezentacije privrednih potencijala Republike Srbije zainteresovanim preduzećima iz Torina i regiona, konkretno kroz organizaciju "Country Presentation" Srbije u Torinu, na čemu će Generalni Konzulat posebno biti angažovan u predstojećem periodu.

Povodom obeležavanja Dana državnosti Republike Srbije 2014. godine, u Milanu je u organizaciji Generalnog konzulata 13.02.2014. godine, održan prijem u reprezentativnom zdanju palate Klerići iz 18. veka, u užem istorijskom jezgru grada. Prisustvovali su brojni eminentni gosti, predstavnici državnih institucija Republike Italije, predstavnici uglednih italijanskih kompanija, banaka, privrednih i trgovinskih komora, univerziteta, predstavnici konzularnog kora u Milanu i Lombardiji, kao i predstavnici naše dijaspore u ovom delu Italije.

Poznati milanski kamerni hor Ambroziana otpevao je himne Republike Italije i Republike Srbije, kao i numeru "Hor Jevreja" iz Verdijeve opere "Nabuko".

Fotografije sa prijema možete pogledati u našoj galeriji.