04.08.2021.

 

Danas se navršava 26 godina od pogroma nad srpskim narodom u Hrvatskoj, od združene oružane akcije hrvatske vojske i policije pod nazivom „Oluja“, jednog od najvećih zločina etničkog čišćenja u svetu posle Drugog svetskog rata. 

 

Ovaj dan obeležava se kao Dan sećanja na stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“.

 

Iako je Srpska autonomna oblast Кrajina bila pod zaštitom Ujedinjenih nacija a 3. avgusta 1995. godine predstavnici Republike Srpske Кrajine su u Ženevi i Beogradu prihvatili predlog Međunarodne zajednice o mirnom rešenju sukoba, dan kasnije otpočela je združena oružana akcija hrvatske vojske i policije.

 

4. avgusta 1995. godine 138.500 pripadnika hrvatske vojske i policije izvršili su agresiju na Srpsku autonomnu oblast Кrajina u kojoj je bilo oko 230.000 krajiških Srba i 30.000 pripadnika Srpske vojske Кrajine. Nakon par dana neravnopravne borbe slomljen je otpor Srpske vojske Кrajine usled čega je srpski živalj krenuo u povlačenje prema Srbiji i Republici Srpskoj. 

 

Više od 220. 000 proteranih Srba kao i 1.852 lica na listi poginulih i stradalih Srba, od čega 1.200 civila, rezultat su hrvatske oružane akcije „Oluja“.  Pored ljudskih žrtava i masovnog progona srpskog naroda, pričinjena je i nesaglediva materijalna šteta: uništeno je 25.000 kuća, 78 crkava, 96 muzeja, 181 groblje, 920 spomenika, 52 domova zdravlja, kao i svi industrijski pogoni.

 

Od 2014. godine Republika Srbija i Republika Srpska zajednički obeležavaju godišnjice stradanja srpskog naroda u Drugom svetskom ratu i hrvatskoj oružanoj akciji „Oluja“ jer se zločini sa kraja 20. veka ne mogu posmatrati van konteksta zločina i genocida nad srpskim narodom iz perioda Drugog svetskog rata.

 

Danas gotovo niko u Evropi i svetu ne govori o genocidu nad srpskim narodom na tlu nacističke tvorevine Nezavisne države Hrvatske u Drugom svetskom ratu a stravična priča o koncentracionom logoru Jasenovac obavijena je velom ćutanja.

 

Pomenuto ćutanje dosledno se sprovodi i kada je u pitanju stradanje srpskog naroda u oružanoj akciji „Oluja“. Niko od odgovornih za oružanu akciju „Oluja“ nije pravnosnažno osuđen dok predstavnici međunarodne zajednice i diplomatskog kora svake godine prisustvuju „proslavi“ godišnjice „Oluje“, akcije koja je od strane Međunarodnog suda u Hagu okarakterisana kao udruženi zločinački poduhvat sa ciljem trajnog i prisilnog proterivanja najvećeg dela Srba sa prostora bivše RS Кrajine, i time praktično učestvuju u proslavi godišnjice etničkog čišćenja.

 

Republika Srbija i Republika Srpska će se odlučno boriti protiv ćutanja o stradanju srpskog naroda ne očekujući od drugih da priznaju genocid koji se dogodio već da iskažu pijetet prema srpskim žrtvama i da ne slave nad grobovima naših sunarodnika.

 

Srbija želi da razvija saradnju sa svima u regionu ali je dužna da pamti i da ne ćuti.

 

Nikada se više neće dogoditi „Oluja“ protiv srpskog naroda jer Srbija to neće dozvoliti.