30.07.2021.

 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednici Vlada Republike Severne Makedonije i Republike Albanije, Zoran Zaev i Edi Rama, sastali su se 28. i 29. jula u Skoplju, na dvodnevnom samitu inicijative za regionalnu saradnju, do sada poznate pod nazivom „mini-šengen“, za koju je dogovoreno da se ubuduće zove „Otvoreni Balkan“ (Open Balkans). 

 

Predsednik Vučić je naglasio da je ta inicijativa velika ideja započeta 2019. godine i da pokazuje da smo, u skladu sa evorpskim vrednostima i idejama,  u stanju da sami vodimo računa o svojoj budućnosti i da uzmemo sudbinu u svoje ruke. 

 

Кonkretno, reč je o inicijativi čiji je cilj da u regionu uspostavi četiri slobode na kojima se temelji EU, odnosno njeno unutrašnje tržište – slobodu kretanja roba, radnika i kapitala, te slobodu pružanja usluga.

 

Cilj inicijative je da olakša život građanima i poboljša životni standard - ako se uspe u njenoj implementaciji, predsednik je najavio da od 1. januara 2023. godine neće biti granica za građane tri zemlje.  

 

Na Ekonomskom forumu za regionalnu saradnju, održanom 29. jula u Skoplju, predsednik Vučić je sa premijerima Zaevom i Ramom potpisao  tri dokumenta: 

1. Memorandum o razumevanju i saradnji na olakšanju uvoza, izvoza i kretanja robe na Zapadnom Balkanu;

2. Memorandum o razumevanju i saradnji u vezi sa slobodnim pristupom tržištu rada na Zapadnom Balkanu;

3. Sporazum o saradnji u zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu. 

 

Prvi memorandum će povećati i unaprediti ekonomsku saradnju, pojednostaviti u najvećoj mogućoj meri procedure u vezi sa uvozom, izvozom i kretanjem robe. Doprineće i razmeni podataka između carinskih i drugih nadležnih organa u meri u kojoj to dozvoljava zakonodavstvo svake od ugovornih strana. Takođe, predviđa promovisanje skladnog razvoja ekonomskih veza između ugovornih strana putem širenja trgovinske razmene i postepeno uklanjanje barijera u robnoj razmeni. 

 

Memorandum koji se tiče slobodnog pristupa tržištu rada na ZB ima za cilj da pojednostavi procedure kod svih ugovornih strana u pogledu dobijanja radnih dozvola za državljane svake od tri zemlje, kao i u pogledu korišćenja dobijenih radnih dozvola na teritoriji bilo koje od njih.

 

Sporazum o saradnji u zaštiti od katastrofa na ZB ima za svrhu da ugovorne strane, u skladu sa svojim raspoloživim kapacitetima, pomažu jedna drugoj u slučaju katastrofa, i to kada ugovorna strana koja to zatraži nije u stanju da se izbori sa posledicama katastrofe korišćenjem sopstvenih resursa. Ovim sporazumom ugovorne strane regulišu okvir uslova za dobrovoljno pružanje pomoći u slučaju katastrofa, a posebno u: planiranju i sprovođenju mera zaštite od poplava, zemljotresa, požara, zagađenja životne sredine, plovidbenih nezgoda, radioloških rizika, raznih pandemija, kao i industrijskih i drugih katastrofa. Zatim je predviđeno uzajamno obaveštavanje o pretnjama, pojavi i posledicama katastrofa. Uzajamna pomoć u spasavanju, pružanju pomoći i otklanjanju posledica katastrofa kopnenim i vazdušnim snagama i vozilima za intervencije u slučajevima masovnih požara, poplava, zemljotresa i drugih katastrofa. Planirana je i edukacija i obuka osoblja službi i jedinica za zasštitu i spasavanje, vatrogasnih jedinica i drugih pripadnika spasilačkih timova putem brifinga, kurseva, obuka, seminara i drugih vidova saradnje, kao i organizovanje i izvođenje zajedničkih spasilačkih vežbi i vežbi u pružanju pomoći i slično, kao i razmena naučnih i tehničkih podataka, kao i drugih dokumenata od značaja za zaštitu od katastrofa. 

 

Кada je reč o otvorenosti inicijative „Otvoreni Balkan“ za pristupanje drugih partnera, potpisnici očekuju da se, u najskorije vreme, inicijativi priključe i Crna Gora i BiH, kojima je poziv za pridruživanje od početka upućen. U tom kontekstu, smatra se da inicijativa predstavlja dobrobit za sve i doprinosi produbljivanju saradnje u regionu u svim oblastima. Poziv za priključivanje ovom formatu saradnje upućen je i predstavnicima Privremenih institucija samouprave u Prištini. 

 

Stavovi koje su lideri iznosili tokom boravka u Skoplju najbolje ilustruju značaj ove inicijative.

 

„Pred nama nije lak put. Ovo su fantastične ideje, izvanredna vizija. Moramo mnogo da radimo, moramo da ubedimo naše ljude da budu vredni, marljivi, da sve rezultate isporuče na vreme. Кada smo razgovarali, razmišljali smo o tome kako bi bilo dobro da oni koji nisu bili najbliži, a Srbija i Albanija nikad u istoriji nisu bile naročito bliske, reše da od pogleda u prošlost glavu okrenu ka budućnosti“, rekao je predsednik Srbije Aleksadnar Vučić i naglasio da se u poslednje dve godine razvilo iskreno međusobno poverenje i da je baš zato važno da se građanima tri zemlje pokaže da smo u stanju da sami donosimo odluke, da brinemo o sebi, poboljšavamo život, da budemo na putu ka EU, ali da radimo sa svima i da ne čekamo da nas neko negde uvodi, već da sami menjamo svoju sudbinu. On je poručio da se svima otvara bezbroj mogućnosti. „I politička pitanja se lakše rešavaju kada spajate ekonomije”, rekao je predsednik Srbije.

 

Predsednik Vučić je istakao da će tri zemlje za dve godine imati bar za jedan odsto veću stopu rasta u odnosu na druge zemlje Zapadnog Balkana zbog ove incijative, a u to ne sumnja ni Svetska Banka. Prema njegovima rečima, region koji obuhvata ovu inicijatu privući će više od 80 odsto investicija celog Zapadnog Balkana. 

 

Najavljeno je i da će Beograd organizovati sastanak lidera u okviru inicijative „Otvoreni Balkan“ već u novembru, kao i da će se oni sastati do kraja godine ili početkom naredne godine u Tirani.

 

Govoreći o uspostavljanju slobodnog tržišta radne snage, objasnio je da će postojati objedinjeni registri iz sve tri zemlje koji će olakšati pristup profilu radnika. Ova mera će doprineti većem zbližavanju i okupljanju poslovnih ljudi. 

 

Napomenuo je da će pet sati biti skraćeno putovanje do Beča ili Tirane kada se ukinu granice između tri zemlje. Prema njegovim rečima, to će olakšati kretanje građana i povećati njihovu sigurnost, jer vlasti kad se uvežu u jedan sistem znaju i ko im je organizovani kriminal, i ko su ljudi koji su se bavili ne znam kojim poslovima i sve tri zemlje reaguju zajednički i reaguju istovremeno.

 

Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev rekao da je ta zemlja putevima odlično povezana sa gradovima širom Srbije zbog izgradnje autoputeva u Srbiji. Takođe, naglasio je da Srbija predvodi kada je reč o izgradnji brzih pruga pošto već gradi prugu od Beograda do Budimpešte i planira izgradnju svojim i evropskim sredstvima. 

 

„Idemo istim putem napred, zajedno povezani. Umesto zidova, danas smo izgradili nove mostove. Za ovo novo regionalno povezivanje dobili smo snažnu podršku poslovnih zajednica naše tri zemlje, kao i biznis zajednica drugih država Zapadnog Balkana, a i šire. Ovo će biti prepoznata inicijativa koja će biti široko prihvaćena i u Briselu i u Vašingtonu. To može da napravi ozbiljan doprinos u političkoj relaksaciji u regionu“, istakao je makedonski premijer.

 

Premijer Albanije Edi Rama izjavio je da je ova inicijativa od strateškog značaja za Albaniju, ali i da je potrebna regionu, ukoliko želi da se privredno razvija i ide napred, a ne da ostane „zatočenik prošlosti“, te da nerešena pitanja u regionu neće biti lakše rešena ako se negira potencijal tog udruživanja i ako se sve države ne usmere ka pozitivnoj viziji u budućnosti. Naveo je i da ne razume Crnu Goru, BiH i Кosovo* (Prištinu) i upitao kako misle da razvijaju ekonomiju ako ostanu zatvoreni i ne pridruže se toj inicijativi. 

 

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež rekao je da su postignute velike stvari, jer znače nove mogućnosti za ljude koji žele da ostanu ovde. „To znači za građane i kamione nula minuta čekanja na granici, jedna zajednička radna dozvola za tri zemlje bi mogla da bude već početkom sledeće godine. Predviđena je i jedna profesionalna kvalifikacija u sve tri zemlje, da se priznaju kvalifikacije na podjednak način“, naveo je Čadež.